Sedam minuta nadahnuća

Junaštvo i staradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu tema je govora Miloša Stankovića kojom je pobedio na ovogodišnjem takmičenju u besedništvu studenata Pravnog fakulteta. O tome je želeo da govori još od prve godine studija kada je imao vatreno krštenje na ovoj tradicionalnoj manifestaciji. Sada, međutim, ima više i besedničkog i životnog iskustva, posetio je Krf i tako iz bliza doživeo istorijske događaje o kojima je pričao. Besedom se ovaj dvadesetdvogodišnji Beograđanin odužio i pradedovima, ratnicima.

Na prethodna tri učešća na takmičenju branio je ideju o Srbiji kao monarhiji, govorio na teme "Ubi me prejaka reč" i "Jednom beogradskom bulevaru dao bih ime", dok je za četvrti nastup Miloš  odabrao slobodnu temu i to onu koja je već dugo privlači njegovu pažnju.

– Pobeda je najlepši oproštaj od takmičenja, a i tema mi je najdraža od svih do sada. Kao đak Dvanaeste gimnazije učestvovao sam u debatnom klubu, a kao student nastavio sam tu praksu. To je prilika da kažemo ono što nam leži na srcu, a o čemu se ne govori dovoljno, prilika da ukažemo na nešto što nije dobro, a ne da se dodvoravamo publici. Zato su i teme uglavnom ozbiljne – objašnjava Miloš i dodaje da je naš javni govor pun opštih mesta i klišea, "uvijen u oblandu". Smatra da bi političari trebalo da budu konkretniji i da slede logičan tok svojih misli, a ne da pokušavaju po svaku cenu da zadobiju poverenje onih kojima se obraćaju. Profesorima upućuje zamerku da su im predavanja postala rutina. 

I pored toga što su pripreme za takmičenje trajale mesec dana, najbolji nauk bilo je gledanje snimaka i analiza prethodnih nastupa.

– Tu se najbolje vidi da li je gestikulacija ispravna, gde treba povisiti glas mada to proizilazi iz same besede. Na početku se pitamo "šta da pričam sedam minuta", a na kraju "pa, zar samo sedam minuta" – kaže Miloš uz napomenu da besednik mora da donosi  emociju, ali i da vlada sobom.