Milion dolara za srpske svetinje

Vraćevšnica – Kad se, pre 55 godina, dvadesetjednogodišnja Radmila Milentijević iz Azanje našla u Čikagu, znala je šta hoće: doktorat na Kolumbija univerzitetu i katedru univerzitetskog profesora. Uspela je da zasluži katedru za savremenu evropsku istoriju na Njujorškom univerzitetu, a da kasnije bude i dekan. Uz to, postala je i materijalno dobrostojeća. U porti manastira Vraćevšnica smo je, na Krstovdan, susreli kao penzionerku – i u 77. godini ornu za rad.

– Penzionerske godine sam posvetila svojoj zemlji. Iako sam u SAD provela mnogo više vremena nego ovde, moja veza sa zavičajem je duboka, a duboko je i osećanje obaveze da stečeno podelim sa svojim narodom. Imam dobru penziju, uštedu i prihode od svojih ranijih ulaganja. U Vraćevšnici sam da ugovorim sa majstorima promenu oronulog krova na starom manastirskom konaku – otkriva nam cilj posete.

Igumanija Jevdokija, zahvaljujući u ime sestrinstva, ističe da je ovo najveća pojedinačna donacija manastiru, a vredna je 30.000 dolara.

– Prezadovoljna sam da će konak čelnika Radiča Postupovića, ktitora manastira, dobiti novi krov. Vladika žički je dao blagoslov za poduhvat, postići ćemo i dogovor sa Zavodom za zaštitu spomenika – nada se igumanija, vršnjakinja Radmilina.

Ali, pomoć manastiru Vraćevšnica je tek 33. deo onoga što je, proteklih godina, ovde uložila naša Njujorčanka. Njen trag dobrotvora je u hramu Svetoga Save na Vračaru, u Sabornoj crkvi u Beogradu, u ovčarskom manastiru Nikolje; podigla je parohijski dom i renovirala crkvu u rodnoj Azanji, gradi parohijski dom u nedalekom Vlaškom Dolu...

– U Nikolju smo imali mnogo muke. Zavod za zaštitu spomenika je tražio da krov manastirske vodenice bude pod ćeramidom, a nigde u Srbiji ćeramide nema. Najzad je dobavimo iz Kanjiže, ali stručnjaci Zavoda odbiše: nije to prava ćeramida. Verovali ili ne, pronašla sam je u Italiji i bila mnogo srećna – priča nam Radmila.

No, nije to sve u šta je Radmila Milentijević utrošila milion dolara. Njenom upornošću je zaštićeno Miroslavljevo jevanđelje, a potom je kupila u Nemačkoj specijalnu vitrinu, vrednu 40.000 maraka, kako bi delo bilo izloženo u Narodnom muzeju. Finansirala je konzervaciju zaostavštine Vuka Karadžića u SANU. Kupila je nekoliko kuća u vojvođanskim selima za višečlane izbegličke porodice.

– Gospođu Milentijević smatramo velikim zadužbinarom Prvog srpskog pevačkog društva. Mnogo je pomogla i zahvaljujući njoj rukopisi Stevana Mokranjca, koji je 30 godina dirigovao našim horom, sad su na suvom i toplom. Sredila nam je i prostorije za arhivu i biblioteku – ističe za naš list Svetlana Vilić, naša snaha iz Sankt Peterburga, koja već četiri godine diriguje horom Društva.