Stara rašomonijada

Ko se danas još seća nekadašnjih igrarija u vezi sa takozvanom starom deviznom štednjom? Tadašnji vodeći faktori odavno više nisu na sceni. Neki od njih davno su otišli na nebeska suđenja, a ostavši još igraju bezazlene igre sa zemaljskim pravosuđem oko pravne dostupnosti. Ostalesu na sceni još samo prevareneštediše bez pravnog i društvenog oslonca, zastiđenekako su naivno upadali u tu privlačnu igru, za koju očigledno nisu bili dorasli da budu ravnopravni partneri.Ali na terenu je i država pravna naslednica i garant svoje prethodnice, koja pokušava da pere ruke od te igre, iako, u svim pravnim državama štednja kao značajna društvena institucija nije prepuštena samo nosiocima lažnih obećanja. Tako bi trebalo da bude i na ovim balkanskim prostorima, pogotovu u državama koje očekuju prijem u sisteme koji ne dopuštaju takve igre.

Štednja je oduvek bila vrlina dobrih domaćina i faktor napretka zemlje i njene privrede. Usvim civilizovanim zemljama ona jevisoko zaštićena i priznata kategorija kao faktor bržeg napretka zemlje. Umnogim zemljama čini između 60i 70 odstoinvesticija. Nažalost, u domaćim uslovima ona kao da nema takav tretman.

U domaćim opredeljenjima čak se ni partijski izborni agitatori u nadmetanju sa rivalima ovih dana ne koriste ovim reliktom prošlosti da otvore zainteresovanim (u ovom slučaju prevarenim)štedišama neku perspektivu.Ni pozvaniji državni organi očigledno ne vrednuju ovaj fenomen kao način skupljanja finansijskih sredstava za nove investicije i zapošljavanje.

Savremeni akteri iz nadležnih državnih resora su, naprotiv, svojevremeno za staru deviznu štednju našli solomonsko rešenje blokiravši je za štediše i vlasnike i locirali kod poslovnih banaka, da im one jedanput godišnje,bez kamate,daju jedan manji deo, što liči na neku vrstu ,,prinudne štednje”. Taj rok svake godine dospeva početkom maja, što je i povodovom tekstu. Ta igra traje već desetak godina da bi ovih dana doživela novi podsticaj upravo od poslovnih banaka ,,čuvara štednje”, ili državnog servisa, kako one definišu svoju ulogu u ovom poslu.Dok država kao samoproglašeni upravljač štednjom ćuti, one ovih danapozivaju štediše, s predlogom da štednju ,,sa specijalnih, prebace na obične račune štednje” posle čega će im banke isplaćivati kamatu od 3,5 odstopo viđenju ili oročenju po većim kamatnim stopama svakako.

Štediše kao pravi vlasnici štednje, iscrpljeni dugogodišnjim pregovorima i moljakanjima zbog svega što im se s novcemdogodilo, verovatno neće imati većih mogućnostiza izbor.

Država kao nesumnjivi treći partner u ovim zbivanjima i dalje stoji po strani i ne oglašava se.Međutim, postavlja se pitanje kako sada banke mogu da odblokiraju štednju i prebace je u svoja aktivna sredstva, a štediše, vlasnici novca, nemaju takav izbor?

*Profesor univerziteta (u penziji)