Obnova manastira Banjska

Kada je pre mesec dana na svečanosti u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu obznanjeno da će se u manastir Banjska vratiti mošti kralja Milutina, spomenuti su neki propusti koji su načinjeni prilikom obnove manastirskog kompleksa 2003. godine. Direktorka Zavoda Gordana Marković spomenula je da jedna od grešaka obnova zida iz turskog perioda, čime je zanemaren Milutinov zid i tako je manastirski kompleks prepolovljen. Spomenuta je i izgradnja konaka "koji je neodgovarajući za monaški život", kao i lapidarijuma u kome, nema dovoljno mesta za zbirku kamenih spomenika...

Nagoveštaji da je u najavi rušenje turskog zida oko manastira, uznemirili su deo javnosti, ali stručnjaci koje smo tim povodom konsultovali obrazložili su za naš list potrebu za ovakvim činom.

Arheolog Georgij Kovaljov, koji je bio terenski rukovodilac ekipe prilikom velikih istraživanja u Banjskoj od 1972–1998 , izvođenih po projektu akademika Vojislava Koraća i Marice Šuput, kaže da je taj zid trebalo srušiti još 2003. godine.

–U taj zid ugrađena je arhitektonska plastika i delovi fasade skinuti sa Milutinove crkve. Po projektu kojim je rukovodio profesor Korać, zid je trebalo da bude sveden na razumnu meru. On je tako utvrđen da ni artiljerija ne bi mogla da ga poruši. To je urađeno da bi bratstvo imalo neku vrstu zaštite, ali moglo je to i drugačije. Ali, ima tu još propusta. Zidovi iz epohe Uroša Prvog, oca kralja Milutina, su porušeni i preko njih je sagrađen parking prostor. Time je uskraćeno da se u Banjskoj prati kontinuitet života od punog rimskog perioda do odlaska Turaka sa ovih prostora.

Parking prostor podignut je 2003. godine, čak i na delu terena na ulazu u crkvu sa zapadne strane iznad kamene trase puta koji je vodio iz Raške. Ta kamena plastika koja je bila lepo složena u porti, sada je raznesena van postojeće porte po celom terenu i podložna je uništenju i mogućoj krađi. Sve sam to rekao na simpozijumu 2005. godine u Kosovskoj Mitrovci, ali niko nije bio prisutan ni iz Koordinacionog centra , ni iz republičkog ni iz pokrajinskog zavoda, kaže Georgij Kovaljov, dodajući da je o tome i ranije obaveštavao i nadležne institucije i lično Gordanu Marković i Branislava Krstića nekadašnjeg potpredsednika Koordinacionog centra. Arheolog Muzeja u Prištini (ova institucija je sada smeštena u Beogradu), Aleksandar Bačkalov kaže, da je reč o zidu koji je građen u 18. veku i da on nema nikakvu arhitektonsku niti arheološku vrednost. "Podignut je da bi se zaokružilo dvorište. Međutim, kada je pravljen mali konak, taj zid je još više utvrđen, sazidan tako da traje još 100 godina, a nisu uzeti u obzir drugi elementi manastirskog kompleksa, što je veliki propust", kaže Bačkalov.

U Zvečanu je 26. januara održana prezentacija obnove manastira Banjska, ali kao što kaže Kovaljov, prošla je vrlo nezapaženo u medijima.

Argumenti onih koji, pak, opravdavaju utvrđivanje turskog zida baziraju se na činjenici da je reč o artefaktu jednog istorijskog perioda, kao i o bezbednosnim razlozima. Zid ne bi trebalo rušiti, nego bi ga trebalo možda smanjiti za metar, mišljenje je i Omčikusa i Vojislava Koraća.

Manastir Banjska podizan je od 1312. do 1316. godine i ova zadužbina je, prema kraljevoj želji trebalo da bude njegov mauzolej. Tu je bio sahranjen i kralj. Ali, bežeći od Turaka, Srbi su Milutinove mošti preneli najpre u Zvečan, pa u Nerodinje i konačno  u Sofiju. Kralj Milutin je inače ktitor više od 40 crkava ne samo u našoj zelji već i u Jerusalimu, na Svetoj Gori, Sinaju, u Solunu...

U manastir Banjsku biće vraćena i čuvena Bogorodica sa detetom koja se čuva u manastiru Sokolica, a koja je bila predstavljena na izložbi u njujorškom Metropoliten muzeju pre tri godine.

Program obnove manastira Banjska podrazumeva i obnovu banje u smislu organizacije socijalnog dela, dela za poklonike i rezidencijalnog dela, kao i sređivanje zapuštenog centra ovog naselja.