Обнова манастира Бањска

Када је пре месец дана на свечаности у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду обзнањено да ће се у манастир Бањска вратити мошти краља Милутина, споменути су неки пропусти који су начињени приликом обнове манастирског комплекса 2003. године. Директорка Завода Гордана Марковић споменула је да једна од грешака обнова зида из турског периода, чиме је занемарен Милутинов зид и тако је манастирски комплекс преполовљен. Споменута је и изградња конака "који је неодговарајући за монашки живот", као и лапидаријумa у коме, нема довољно места за збирку камених споменика...

Наговештаји да је у најави рушење турског зида око манастира, узнемирили су део јавности, али стручњаци које смо тим поводом консултовали образложили су за наш лист потребу за оваквим чином.

Археолог Георгиј Коваљов, који је био теренски руководилац екипе приликом великих истраживања у Бањској од 1972–1998 , извођених по пројекту академика Војислава Кораћа и Марице Шупут, каже да је тај зид требало срушити још 2003. године.

–У тај зид уграђена је архитектонска пластика и делови фасаде скинути са Милутинове цркве. По пројекту којим је руководио професор Кораћ, зид је требало да буде сведен на разумну меру. Он је тако утврђен да ни артиљерија не би могла да га поруши. То је урађено да би братство имало неку врсту заштите, али могло је то и другачије. Али, има ту још пропуста. Зидови из епохе Уроша Првог, оца краља Милутина, су порушени и преко њих је саграђен паркинг простор. Тиме је ускраћено да се у Бањској прати континуитет живота од пуног римског периода до одласка Турака са ових простора.

Паркинг простор подигнут је 2003. године, чак и на делу терена на улазу у цркву са западне стране изнад камене трасе пута који је водио из Рашке. Та камена пластика која је била лепо сложена у порти, сада је разнесена ван постојеће порте по целом терену и подложна је уништењу и могућој крађи. Све сам то рекао на симпозијуму 2005. године у Косовској Митровци, али нико није био присутан ни из Координационог центра , ни из републичког ни из покрајинског завода, каже Георгиј Коваљов, додајући да је о томе и раније обавештавао и надлежне институције и лично Гордану Марковић и Бранислава Крстића некадашњег потпредседника Координационог центра. Археолог Музеја у Приштини (ова институција је сада смештена у Београду), Александар Бачкалов каже, да је реч о зиду који је грађен у 18. веку и да он нема никакву архитектонску нити археолошку вредност. "Подигнут је да би се заокружило двориште. Међутим, када је прављен мали конак, тај зид је још више утврђен, сазидан тако да траје још 100 година, а нису узети у обзир други елементи манастирског комплекса, што је велики пропуст", каже Бачкалов.

У Звечану је 26. јануара одржана презентација обнове манастира Бањска, али као што каже Коваљов, прошла је врло незапажено у медијима.

Аргументи оних који, пак, оправдавају утврђивање турског зида базирају се на чињеници да је реч о артефакту једног историјског периода, као и о безбедносним разлозима. Зид не би требало рушити, него би га требало можда смањити за метар, мишљење је и Омчикуса и Војислава Кораћа.

Манастир Бањска подизан је од 1312. до 1316. године и ова задужбина је, према краљевој жељи требало да буде његов маузолеј. Ту је био сахрањен и краљ. Али, бежећи од Турака, Срби су Милутинове мошти пренели најпре у Звечан, па у Неродиње и коначно  у Софију. Краљ Милутин је иначе ктитор више од 40 цркава не само у нашој зељи већ и у Јерусалиму, на Светој Гори, Синају, у Солуну...

У манастир Бањску биће враћена и чувена Богородица са дететом која се чува у манастиру Соколица, а која је била представљена на изложби у њујоршком Метрополитен музеју пре три године.

Програм обнове манастира Бањска подразумева и обнову бање у смислу организације социјалног дела, дела за поклонике и резиденцијалног дела, као и сређивање запуштеног центра овог насеља.