Geopolitika Evrosonga

Ako je suditi po pobedi Marije Šerifović i uspesima Željka Joksimovića, prvo kao soliste, a potom kao pisca muzike za Hari Mata Harija, mogao bi se steći utisak da su Srbi konačno pronašli formulu za najviše plasmane na Evrosongu. Da li se tajna sastoji u dobrom tekstu, pevanju na maternjem jeziku, autentičnom etno-zvuku, ili pak u dobrim glasovnim i muzičkim referencama solista?

Bili bi dobro da je tako, jer bi nas onda i narednih godina čekali sjajni rezultati, a samim tim i promocija zemlje, što ima povoljne ekonomske i političke posledice (čestitkom se, čak, oglasio i visoki funkcioner EU Oli Ren, rekavši da je to evropski glas za evropsku Srbiju).

Prenos iz Helsinkija pratilo je više od 120 miliona televizijskih gledalaca, a Beograd maja 2008. posetiće više od pet hiljada učesnika, novinara i fanova Evrosonga. Biće to prilika za aktiviranje turističkih potencijala zemlje i ostvarivanje solidne zarade po osnovu potrošnje dobrostojećih gostiju. RTS će, istina, morati da izdvoji najmanje 13 miliona evra za finansiranja ovog tehnički veoma zahtevnog megaspektakla, ali će to svakako biti višestruko nadoknađeno.  

Trenuci slavlja u zemlji žednoj pobeda prilika su za sagledavanje i nekih drugih elemenata, koji pomažu da idiličnu sliku srpskih uspeha na Evroviziji vidimo iz donekle drugačije perspektive. 

Evrosong je, zbog svog sociološkog značaja, postao interesantan i za nauku, te su Neil Johanson (i kolege sa Oksfordskog univerziteta) skupili podatke o glasanju tokom 12 finalnih takmičenja "Evrovizije". Analizirali su veze između različitih zemalja, odnosno kako one glasaju ("razmenjuju glasove") međusobno, s ciljem da odgovore na pitanje šta čini dobru, pobedničku pesmu: lirika, melodija, ritam ili geopolitika (tradicionalni afiniteti među nacijama)?

Odgovor je: svi ovi faktori. Zato i ne čudi razmena glasova među skandinavskim zemljama ili "čašćavanje" Grčke i Kipra. Na poslednjih pet takmičenja, od uvođenja glasanja SMS porukama (uglavnom mladi), etnički, odnosno faktor dijaspore, dobija ogroman značaj. Dok na zapadu kontinenta Evrosong sve više postaje nižerazredna zabava, "evropski istočnjaci" (posebno oni van matice), to vide kao stvar nacionalnog ponosa i postaju vrlo (emotivno) zainteresovani da "podrže svoje" (što je bio slučaj i sa sportom u zemljama bivšeg socijalističkog lagera).

Plasman na polufinalnoj večeri u četvrtak, kada su prošle zemlje bivšeg SSSR-a i SFRJ, kao i zemlje sa Balkana (plus Mađarska, čija je predstavnica iz Vojvodine) pokazuje da sličan muzički ukus ali i "etnička rasutost" igraju vrlo važnu ulogu (praktično "svako glasa za svoje"). Tokom finalne večeri teško je ne poverovati da za većinu od 11 "dvanaestica" i "desetki", koje smo dobili, snažan doprinos nisu dale brojne srpske zajednice u tim zemljama (ovo, istina, u najvećoj meri ne važi za glasove iz Finske, Norveške, Mađarske i Makedonije). Najviše glasova na Evrosongu 2007. godine (ali i 2005. i 2004) dobili smo iz država bivše SFRJ u kojima živi znatan broj Srba (mada treba imati u vidu prepoznatljivost srpskih izvođača, koja doprinosi povećanju broja glasova dobijenih i od pripadnika matičnih nacija, što je slučaj i u obrnutom smeru). Potom, visok broj poena dobijali smo od zapadnoevropskih zemalja sa velikom srpskom dijasporom (Austrija, Švedska, Nemačka, Švajcarska itd.). Dosta glasova dobili smo (ali i dajemo) od zemalja koje su nam "tradicionalno naklonjene" (Rusija, Makedonija, Ukrajina, Belorusija, Grčka, Jermenija).

Slična situacija je i sa zemljama bivšeg SSSR-a, gde velike ruske manjine u baltičkim državama, kao i Belorusi, SMS porukama podržavaju Rusiju (pored toga, Rusija daje glasove Ukrajini i obrnuto). I baltičke i skandinavske zemlje, praktično, razmenjuju glasove. Makedonija daje veliki broj glasova Albaniji usled brojne albanske zajednice, dok Andora glasa za Španiju. Rumuni daju glasove Moldavcima i obratno, dok Turci visok broj poena dobijaju iz zapadnih zemalja sa brojnim dijasporama.

Uprkos svemu, kvalitet pesme (za većinu publike poželjna je lako pevljiva melodija sa zanimljivim scenskim nastupom) vrlo je značajan i može da bude presudan i pored geopolitičkih, odnosno nacionalnih faktora.

Liriku, "snagu glasa" i interpretaciju pesme Marije Šerifović ne osporavaju ni "zapadni" mediji i muzički kritičari, ali, ipak, retko da ne pomenu "čudnu" koincidenciju da se nijedna zemlja zapadnog dela kontinenta nije "probila" među prvih deset (teško je verovati da su tamo muzičari baš netalentovani) i da najveće zemlje EU čvrsto drže dno liste (i to od uvođenja glasanja publike).

Sve su snažniji predlozi da se uvede sistem glasanja sličan onome na Beoviziji (pola publika, pola žiri) ili da manje zemlje glasaju regionalno (po "blokovima"). Neki čak prete i bojkotom. Ipak, postoje i argumenti koji osporavaju "teoriju dijaspore": kako su onda pobedili Finci prošle godine, da li Srba van Srbije zaista ima 10 miliona (toliko smo glasova dobili u subotu)?

Bilo kako bilo, zvanični istoričar Evrosonga tvrdi da je "Molitva" po svom kvalitetu definitivno jedna od tri najbolje pesme ovogodišnjeg takmičenja.