Stari starci i mladi starci

Narodi sveta su u ovom stoleću pred vratima demografskog fenomena koji se nikada ranije nije zbio: starenje će pogoditi većinu nacija.

Demografi definišu starenje statistički. Kada osobe starije od 60 godina brojno nadjačaju mlađe od 20 godina, nacija stari. Tada se odigrava tzv. inverzija starosne piramide. Osobe sa 60 godina, kažu savremeni kriterijumi, stupaju na prvi prag starosti ("treće doba"), ali ih u poslednje vreme nazivaju i "mladi starci". Zato što naredni starosni prag sledi 15-20 godina kasnije, pa osobe iznad 75 godina života spadaju u "četvrto doba" što će reći da su to "stari starci".

U Evropi, a nešto manje u SAD, starenje je već godinama vrlo opipljiv problem (u Nemačkoj prisutan tri decenije). Amerika stari sporije, pre svega zahvaljujući hispanskom stanovništvu čije žene, u odnosu na druge etničke grupacije, rađaju četiri puta više.

Ukratko, svetska karta starenja, probijanja praga starenja, koji se uočava, kažu demografi, svakih 15-20 godina, izgleda po redosledu tih šokova ovako: Evropa, Rusija i Japan su već sada pogođeni ovim opasnim trendom. Amerika će se tome pridružiti za desetak godina, Kina za 15, Indija tek za 35 godina, a Afrika sredinom stoleća.

Stručnjak za geopolitiku populacija Francuz Iv-Mari Lolan, kaže:

"S geopolitičkog aspekta, utakmica će se igrati između više svetskih polova koji će ostati  glavni akteri svetske scene. S jedne strane biće Severna Amerika, Evropa i Rusija, a sa druge azijski ′trio′ u punom usponu, iako je i sam izuzetno heterogen. Njega čine ostareli Japan, još mlada Kina i Indija jedva ′naborana′".

Kada je Kina u pitanju, jasno je da će ona kroz dvadesetak godina početi da plaća dug Dengovoj "politici jednog deteta" u porodici, realizovanoj poslednjih nekoliko decenija. Stručnjaci tvrde da će u Kini taj demografski udar biti čak brutalan.

Zamislimo da trend starenja društvo ne uspe da reguliše. Krajnja posledica je nestajanje čitavih naroda u relativno kratkom vremenskom periodu.

Zapadna društva uočavaju znatan rast stanovnika iznad 75 godina, pa se bezdušni i alavi upravljači savremenih kapitalističkih sistema sve češće žale na opterećenja društva produženim penzijama što, naravno, plaća radno aktivno stanovništvo, kome iz godine u godinu sve više na grbači leže stari iz kategorije "četvrtog doba".

Generalno starenje stanovništva usporava ekonomski rast. Što su stariji stanovnici, skuplji su i zdravstveni sistemi. Ovaj problem je najprisutniji u uznapredovalim sistemima, u najbogatijim zemljama Amerike, Japana i Evrope, u kojima ljudi u najvećoj meri uspevaju u ostvarenju savremenih životnih težnji: dobar standard, zaštićena budućnost i što znatnije produžavanje životnog veka.

Stare osobe će u mnogim razvijenim zemljama narednih godina i decenija uvećavati procenat dominantnog sloja stanovništva, a predviđanja stručnjaka govore da će osobe iznad 60 godina starosti predstavljati ubrzo čak i 30 odsto stanovnika tih zemalja. Njihove penzije će iznositi i preko 20 odsto bruto nacionalnog dohotka (BND). U Evropi je Nemačka ireverzibilno na tom putu i prva će se suočiti s ovim sumornim opisom bliske budućnosti.

Osobe iznad 75 godina ("stari starci") sve više će koštati savremena društva, jer će do sredine ovog stoleća dostići preko 20 odsto ukupnog stanovništva. U osnovi ovog trenda su napredak medicine i napori da ljudski vek bude produžen, a znamo, to košta. Zdravstvo će u razvijenim zemljama gutati čak 5 odsto BND-a.

Pred političkim klasama sveta je očito ozbiljan problem koji zahteva što studioznije promišljanje, a potom i rešavanje. Iako zvuči pomalo orvelijanski, ali stručnjaci poput Lolana, postavljaju i ovakva pitanja: "Da li je neophodno, ili čak moguće, da se ljudski život produžava iznad nekog broja godina i po izvesnu cenu raspoloživih resursa društva?"

Pošto je, ipak, reč o bavljenju demografskim problemima na duži rok, UN i sve države morale bi da se znatno ozbiljnije bave problemom starenja. To će reći da i demografi konačno treba da zauzmu važna mesta u državnoj strategiji savremenih društava, kao i u timovima odgovornih vlada.