Privreda gubi dah

Nepoznanica više nema ni za ekonomiste. Srbija je, po svemu sudeći, na samoj ivici recesije. Tužnu ekonomsku stvarnost jasno oslikava i zvanična statistika po kojoj je u trećem tromesečju prošle godine bruto domaći proizvod (BDP) desezonirano smanjen 0,7, a u četvrtom 0,3 odsto. Ekonomska nauka kaže da recesija počinje ukoliko je BDP u padu uzastopno u dva tromesečja.

Za Nebojšu Savića, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju podaci o ulasku Srbije u recesiju nisu nikakva novost, jer po njemu ona se nije ni oporavljala.

– Od 2008. godine Srbija beleži minimalan rast BDP-a. U 2010. od 1,8 i 1,6 odsto u 2011, ali to ne menja činjenicu da predkrizni nivo iz 2008. godine još nije dostignut – kaže Savić.

On upozorava da su po savremenim shvatanjima prošireni kriterijumi za ocenu trenutka nastajanja recesije i da je to, pored pada BDP-a, i kretanje (ne)zaposlenosti.

– Danas se smatra da se iz recesije izlazi ukoliko se istovremeno povećava i BDP i zaposlenost. Na primer, u prvom kvartalu prošle godine, BDP je kod nas povećan, ali istovremeno je povećana i nezaposlenost. Sada je izvesno da, ukoliko se uzmu u obzir oba kriterijuma, da smo u recesiji – kaže Savić.

On svetlo na kraju tunela vidi u tome što se američka privreda u prvom kvartalu ove godine počela da oporavlja, što će se preneti i na deo evropske privrede. To, po njemu, otvara prostor da i kod nas naredne godine počne oporavak ukoliko, naravno, uhvatimo korak s njihovim jačanjem. Pri tom, treba uvažiti i nepoznanice poput brzine formiranja nove vlade i spremnost da se preduzmu mere za oporavak privrede i povećanje zaposlenosti.

Po Miroslavu Zdravkoviću, uredniku sajta Makroekonomija.org, recesija je počela u drugoj polovini prošle godine i u aprilu 2012. smo ušli u četvrto tromesečje nove recesije.

– Moguće je da usled previše dubokog pada privredne aktivnosti u prvom tromesečju, u drugom čak dođe i do blagog rasta, kao posledice nadoknađivanja izgubljenih radnih dana u prvom tromesečju, ali to neće promeniti osnovnu konstataciju o recesiji – napominje Zdravković.

U februaru je, sasvim očekivano usled vremenskih nepogoda, došlo do ogromnog smanjenja industrijske proizvodnje, a ukupna proizvodnja je smanjena za 12,8 odsto.

– Na osnovu identifikovanja uzroka recesije možemo se baviti pronalaženjem puta za izlazak iz nje.U prva dva meseca ove godine proizvodnja prerađivačke industrije smanjena je 11,9, izvoz robe 9,9, a promet u trgovini na malo 4,7 odsto.Rast BDP-a koji se bazira na povećanju izvoza kroz veću proizvodnju za izvoz ograničen je tražnjom za proizvodima iz Srbije i kretanjem berzanskih cena za proizvode koji se kod nas proizvode i izvoze – kaže Zdravković.

Uz sva ograničenja, izvoz u Nemačku i Rusku Federaciju ima pozitivne stope rasta na početku ove godine. Povećan je izvoz i u Poljsku, Slovačku i Švajcarsku, što ukazuje na mogućnost za izvoznu preorijentaciju u situaciji kada je došlo do oštrog pada tražnje u bivšim jugoslovenskim republikama i graničnim zemljama.

– Izlazak iz recesije kroz rast izvoza veoma će zavisiti od vrednosti poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini. U prošloj godini robni izvoz bio je za milijardu evra veći nego u 2008. godini, ali je poljoprivreda u tom rastu učestvovala sa tri petine – smatra Zdravković.

Po njemu rast ekonomske aktivnosti usled povećanja domaće tražnje za sada nije moguć. Ograničavajući faktori oporavka na ovaj način su nivo deficita države, koji je posledica većih penzija i plata u javnom sektoru u odnosu na poreske prihode, razduživanje stanovništva finansijskom sektoru, za razliku od eksplozivnog rasta dugova pred krizu, ponovo započetatendencija smanjivanja ukupnog broja zaposlenih lica od sredine prošle godine.

Ulazak u recesiju bio je posledica pada proizvodnje od drugog tromesečja prošle godine i pada prometa u trgovini tokom cele godine, a to važi i za usluge zdravstva i socijalne zaštite. U padu su i finansijske delatnosti i poslovanje sa nekretninama.Nasuprot ovim delatnostima su rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, građevinarstvo i informisanje i komunikacije s relativno visokim stopama rasta ostvarenim u prošloj godini.

Rast rudarstva najvećim delom je posledica povećanja proizvodnje sirove nafte i gasa prošle godine, dok je rast dodate vrednosti u proizvodnji električne energije posledica izlaska iz poslovanja s gubicima EPS-a. Građevinarstvo je imalo rast najvećim delom usled javnih radova, dok se sektor informisanja i komunikacija intenzivno razvija zbog primene novih tehnologija u oblastima telekomunikacija i interneta.

Pad BDP-a u drugoj polovini prošle godine bio je posledica smanjene inostrane tražnje i posledičnog usporavanja izvoza i smanjivanja industrijske proizvodnje, s jedne strane, i pada kupovne moći stanovništva i posledičnog pada prometa u trgovini, s druge strane.

--------------------------------------

Malaksavanje privredne aktivnosti

Ukupna godišnja vrednost bruto domaćeg proizvoda za 2011. godinu, koja je dobijena kao suma četiri kvartala, u odnosu na 2010. godinu pokazuje rast od 1,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. U prvom kvartalu 2011. godine realni rast BDP, u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je tri, u drugom 2,5, u trećem 0,7, dok je u četvrtom kvartalu iznosio 0,4 odsto.