Привреда губи дах

Непознаница више нема ни за економисте. Србија је, по свему судећи, на самој ивици рецесије. Тужну економску стварност јасно осликава и званична статистика по којој је у трећем тромесечју прошле године бруто домаћи производ (БДП) десезонирано смањен 0,7, а у четвртом 0,3 одсто. Економска наука каже да рецесија почиње уколико је БДП у паду узастопно у два тромесечја.

За Небојшу Савића, професора на Факултету за економију, финансије и администрацију подаци о уласку Србије у рецесију нису никаква новост, јер по њему она се није ни опорављала.

– Од 2008. године Србија бележи минималан раст БДП-а. У 2010. од 1,8 и 1,6 одсто у 2011, али то не мења чињеницу да предкризни ниво из 2008. године још није достигнут – каже Савић.

Он упозорава да су по савременим схватањима проширени критеријуми за оцену тренутка настајања рецесије и да је то, поред пада БДП-а, и кретање (не)запослености.

– Данас се сматра да се из рецесије излази уколико се истовремено повећава и БДП и запосленост. На пример, у првом кварталу прошле године, БДП је код нас повећан, али истовремено је повећана и незапосленост. Сада је извесно да, уколико се узму у обзир оба критеријума, да смо у рецесији – каже Савић.

Он светло на крају тунела види у томе што се америчка привреда у првом кварталу ове године почела да опоравља, што ће се пренети и на део европске привреде. То, по њему, отвара простор да и код нас наредне године почне опоравак уколико, наравно, ухватимо корак с њиховим јачањем. При том, треба уважити и непознанице попут брзине формирања нове владе и спремност да се предузму мере за опоравак привреде и повећање запослености.

По Мирославу Здравковићу, уреднику сајта Makroekonomija.org, рецесија је почела у другој половини прошле године и у априлу 2012. смо ушли у четврто тромесечје нове рецесије.

– Могуће је да услед превише дубоког пада привредне активности у првом тромесечју, у другом чак дође и до благог раста, као последице надокнађивања изгубљених радних дана у првом тромесечју, али то неће променити основну констатацију о рецесији – напомиње Здравковић.

У фебруару је, сасвим очекивано услед временских непогода, дошло до огромног смањења индустријске производње, а укупна производња је смањена за 12,8 одсто.

– На основу идентификовања узрока рецесије можемо се бавити проналажењем пута за излазак из ње.У прва два месеца ове године производња прерађивачке индустрије смањена је 11,9, извоз робе 9,9, а промет у трговини на мало 4,7 одсто.Раст БДП-а који се базира на повећању извоза кроз већу производњу за извоз ограничен је тражњом за производима из Србије и кретањем берзанских цена за производе који се код нас производе и извозе – каже Здравковић.

Уз сва ограничења, извоз у Немачку и Руску Федерацију има позитивне стопе раста на почетку ове године. Повећан је извоз и у Пољску, Словачку и Швајцарску, што указује на могућност за извозну преоријентацију у ситуацији када је дошло до оштрог пада тражње у бившим југословенским републикама и граничним земљама.

– Излазак из рецесије кроз раст извоза веома ће зависити од вредности пољопривредне производње у овој години. У прошлој години робни извоз био је за милијарду евра већи него у 2008. години, али је пољопривреда у том расту учествовала са три петине – сматра Здравковић.

По њему раст економске активности услед повећања домаће тражње за сада није могућ. Ограничавајући фактори опоравка на овај начин су ниво дефицита државе, који је последица већих пензија и плата у јавном сектору у односу на пореске приходе, раздуживање становништва финансијском сектору, за разлику од експлозивног раста дугова пред кризу, поново започетатенденција смањивања укупног броја запослених лица од средине прошле године.

Улазак у рецесију био је последица пада производње од другог тромесечја прошле године и пада промета у трговини током целе године, а то важи и за услуге здравства и социјалне заштите. У паду су и финансијске делатности и пословање са некретнинама.Насупрот овим делатностима су рударство, снабдевање електричном енергијом, грађевинарство и информисање и комуникације с релативно високим стопама раста оствареним у прошлој години.

Раст рударства највећим делом је последица повећања производње сирове нафте и гаса прошле године, док је раст додате вредности у производњи електричне енергије последица изласка из пословања с губицима ЕПС-а. Грађевинарство је имало раст највећим делом услед јавних радова, док се сектор информисања и комуникација интензивно развија због примене нових технологија у областима телекомуникација и интернета.

Пад БДП-а у другој половини прошле године био је последица смањене иностране тражње и последичног успоравања извоза и смањивања индустријске производње, с једне стране, и пада куповне моћи становништва и последичног пада промета у трговини, с друге стране.

--------------------------------------

Малаксавање привредне активности

Укупна годишња вредност бруто домаћег производа за 2011. годину, која је добијена као сума четири квартала, у односу на 2010. годину показује раст од 1,6 одсто, саопштио је Републички завод за статистику. У првом кварталу 2011. године реални раст БДП, у односу на исти период претходне године износио је три, у другом 2,5, у трећем 0,7, док је у четвртом кварталу износио 0,4 одсто.