Muzej grada u rušenju ili u nadi

Institucije, u principu, dele sudbinu društva, ali u jednom domenu, kada se radi o institucijama kulture, njihova sudbina u Beogradu, a posebno u Srbiji, veoma je zabrinjavajuća. Naime, na prste se mogu nabrojati ustanove čiji su objekti građeni namenski za potrebe odgovarajuće institucije kulture. Takav je slučaj bio s Narodnim pozorištem, Narodnom bibliotekom, Muzejom savremene umetnosti, Muzejom 25. maj, Galerijom fresaka... Uobičajena je stvar da se zgrade drugih namena ustupaju kulturi i one se vrlo retko dobro i kvalitetno adaptiraju potrebama kulture, što je slučaj sa, na primer, Etnografskim muzejom. Često se dešava da se stare, potpuno amortizovane zgrade drugih namena, jedva adaptirane ili neadaptirane, ustupaju ustanovama kulture. Najveći deo tih ustanova, pored nedovoljnog i nepodesnog prostora, treba da ulože velika sredstva u adaptacije i troškove održavanja takvih objekata. Nefunkcionalni i neuređeni, oni otežavaju rad institucija tako da ustanove u ovakvom statusu i režimu korišćenja nominalno imamo, a nemamo.

Muzej grada Beograda, osnovan 1903. godine, ima pet odeljenja sa 130.000 predmeta i još 10 autonomnih muzeja i legata u svom sastavu. Zadatak je muzeja da sabira, obrađuje i prezentuje činjenice iz istorije i memorije Beograda, jednog od najstarijih gradova Evrope. U proteklom vremenu od 109 godina muzej je bez zgrade, odnosno podstanar je u zgradi Biblioteke grada i bez stalne je postavke. Ovakvo stanje muzeja je velika sramota i za Beograd, i za Srbiju.

Početkom avgusta prošle godine Evropski komesarijat za kulturu i obrazovanje na svom sajtu objavio je da je projekt „Beograd 2020.” prvi po rejtingu u konkurisanju za status kulturne prestonice Evrope. Ako osvoji taj status, Evropa će obezbediti sredstva, a 2020. godina nije daleko i za nju se treba spremiti.

U vremenu koje pamtim bilo je mnogo pokušaja da se reši pitanje smeštaja Muzeja grada Beograda. Bila su dva konkursa za lokaciju u Rajićevoj ulici, bio je pokušaj da se osnovna škola „Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević”, a kasnije Pedagoško-prosvetni zavod Beograda u Dečanskoj ulici, ustupe muzeju. Od 2006. godine zgrada takozvane Nove vojne akademije u Resavskoj ulici broj 40b, predmet je pregovora između Vojske Srbije i grada Beograda za smeštaj Muzeja grada. Objekat je sagrađen 1899. i na dobroj je lokaciji, u centru grada. Pretprošlog leta (27. jula 2010) grad Beograd je predao ovu zgradu muzeju na korišćenje, i to na 20 godina.

Zgrada u Resavskoj ulici je oštećena u bombardovanjima 1941. i 1999. godine. Ona ima dovoljno veliku kvadraturu od oko 11.000 metara, ali je objektivno u veoma lošem tehničkom stanju. Vertikalne i horizontalne olučne cevi su propale, što je dovelo do ovlaženosti celog objekta, drveni prozori su takođe propali, vršene su mnoge improvizovane tj. nekvalitetne adaptacije, uvođene su razne instalacije itd.

Dajući ovu zgradu na 20 godina, grad je učinio muzeju neku vrstu medveđe usluge, jer su troškovi sanacije, uređenja i prezentovanja ovog objekta verovatno veći od svih budžetskih sredstava koje će Grad Beograd u narednih 20 godina odvojiti za funkcionisanje ovog muzeja. Budžeti kulture su tesni i u Beogradu, tako da se zgrada samo delimično, to jest u veoma redukovanom obimu, može koristiti za potrebe kojima je namenjena.

Hitno spasavanje ove zgrade mora se obaviti znatno pre nego što stignu pare iz Evrope, ukoliko Beograd dobije status prestonice kulture, jer objekat mora biti sređen i uređen da bi se ostavile dve-tri godine za izradu ozbiljne i reprezentativne postavke muzeja.

Zbog toga se, po mom shvatanju, mora razmišljati o drugim oblicima donacija i zadužbinarstva, koji treba da budu oslonjeni na ono što u društvu Beograda i Srbije funkcioniše najbolje, a to su javna preduzeća koja, bilo kroz donacije, bilo kroz beskamatne pozajmice (dok ne dođu novčana sredstva iz Evrope), treba da porade na tome da se zgrada muzeja dovede u funkcionalno stanje. Mogao bih da zamislim situaciju u kojoj će Elektrodistribucija Beograd zameniti ceo krov i oluke, gde će sve prozore zameniti i fasadu srediti Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, gde će instalacije vodovoda i kanalizacije srediti i dograditi Beogradski vodovod i kanalizacija, gde će zgradu priključiti na grejanje preduzeće Beogradske toplane, gde će elektro i telekomunikacionu opremu srediti Elektrodistribucija Beograd i Telekom Srbija itd. Bez obzira na probleme koje imaju ova javna preduzeća, ona su, zahvaljujući monopolskim statusima, u najboljoj ekonomskoj situaciji i, u ovom trenutku, mislim da je jedino sa te strane moguće očekivati upodobljenje ove zgrade. Kroz donacije i zadužbinarstvo ovih preduzeća, status zadužbinarstva dobili bi svi građani Beograda.

Arhitekta