Ko će oživeti Bor

Dvadeset i tri kompleta tenderske dokumentacije kupile su kompanije i partnerstva da bi, nakon obrade dokumentacije, odlučile hoće li kupiti Bor, i ako hoće kakvu će ponudu podneti. Bilo je tu kompanija – od onih iz prve svetske lige rudarenja i metalurgije bakra, do poletaraca (u toj industriji).

Od samo tri prispele ponude, nijedna nije došla od u svetu lako prepoznatljivih rudarskih kompanija, onih koje imaju i vrhunsku stručnost i finansijske mogućnosti da zaista ožive Bor. Čak ni rudarski mala, ali sa solidnim finansijskim mogućnostima, kanadska kompanija (Dandi) kojoj je vlada Srbije proletos dala koncesiju na istraživanje (i eventualnu eksploataciju) najperspektivnijih terena istočne Srbije, nije podnela ponudu.

Tenderska komisija je rangirala ponude ovako: rumunska kompanija "Kuprum" je, ponudivši za kupovinu Bora 400 miliona dolara, najbolji ponuđač; drugorangirani je konzorcijum "ORN Ivent fond" i "Ist point" sa ponudom od 340,1 milion dolara, a trećerangirani "Amalko" sa Kipra (288 miliona dolara), kolika je bezmalo bila minimalna cena za privatizaciju (266,7 miliona dolara). Ni jedan jedini cent od ovih iznosa neće biti upotrebljen u oživljavanje proizvodnje. A bez oživljavanja proizvodnje, nije bilo razloga kupovati Bor.

Za verovati je da su uz ponude za kupovinu RTB Bora ove kompanije u ponudama, između ostalog, iskazale planove i dinamiku ulaganja da bi se dostigao određeni nivo proizvodnje kao i način finansiranja i kupovine Bora i oživljavanja i stabilizacije njegove proizvodnje.

U nedostatku ovih podataka može se pretpostaviti da je, da bi se došlo do što brže stabilizacije godišnje proizvodnje od oko 100.000 tona (rafiniranog) bakra, potrebno oko 300 do 400 miliona dolara (za rudnike i metalurške pogone), i vreme od oko četiri godine, pa bi ukupna inicijalna ulaganja tri pobrojana ponuđača bila između 600 i 800 miliona dolara. Kako pomenuti ponuđači – kupci, raspolažu vrlo skromnim finansijskim i proizvodnim sredstvima, integralni deo njihovih ponuda mora sadržati i čvrstu podršku finansijskih institucija za ta ulaganja.

Prvoplasirani Kuprum je 2005. imao bruto prihod od 112,3 miliona dolara i čist prihod (zaradu) od 2,6 miliona dolara.

Zaista je teško predvideti da će bilo koji od ponuđača moći da dobije novac (zajam) za kupovinu vlasništva i investicije neophodne za oživljavanje i stabilizaciju proizvodnje od, recimo, 100.000 tona bakra godišnje.

Ovo ponajpre zato što je teško (nemoguće?) bilo koga, u poslovnom svetu, uveriti da će se cena bakra, na duže vreme, zadržati na današnjim, za nju (istorijski) stratosferskim visinama.

inženjer geologije, Kanada