Koliko je velika ljubav

Kan- Posle detinjasto vedrog i krajnje ležernog početka sa Anderseonovim „Kraljevstvom izlazećeg meseca“, prvi kanski vikend protekao je u znaku tematski snažnih, kompleksnih, autentičnih i sumornih filmova, od kojih ni jedan nije do kraja oduševio, ali je svaki od njih zaslužio poštovanje.

 Autor voljene „Gomore”, italijanski reditelj Mateo Garone, u novom filmu nazvanom „Rijaliti” fokusira se na italijansku zaluđenost rijaliti programima, naročito Velikim bratom. I to tako, što kroz priču o mladom napuljskom vlasniku ribarnice, koji na sve načine pokušava da uđe u televizijski šou, govori mnogo toga o orvelovskom društvu u kojem svi živimo, o paralelnom svetu u kojem se gubi dodir sa realnošću, živi u sopstvenim iluzijama pomešanim sa svakodnevnim banalnim slikama sa televizije što pružaju lažnu nadu o boljem, pravednijem i sitom životu.

Prateći svog glavnog junaka Lučana i njegovu brojnu napolitansku bučnu, simpatičnu i po mnogo čemu pravu neorealističku porodicu koja ga, zarad njegove sreće, podržava u nerealnim snovima, Garone vešto slika i pojedinačnu i kolektivnu psihozu i nakaradno postavljeni sistem vrednosti u modernom (evropskom) italijanskom društvu. Iako njegov „Rijaliti” nije moćan poput „Gomore”, iako je glavni lik često previše naivan i film duži nego što treba, novo Garoneovo delo nije za odbacivanje niti potcenjivanje.

Do sada je najviše kontroverznih ocena kritičara izmamio rumunski film „Iza brda” Kristijana Munđijua. Mnogi ga dižu u zvezde, a takođe mnogi smatraju da mu nije mesto u takmičarskom programu. Ne pripadam ni jednoj ni drugoj grupi, već sam sklona da tvrdim da je Munđiju i ovim filmom potvrdio svoj talenat i izvrsan rediteljski osećaj za tmurni realizam, da je tačno da je film predug (152 minuta), ali da se njegov usporeni ritam može pravdati željom za sinhronizacijom sa stvarnim manastirskim životom.

U njegovo fizičko i psihološko okrilje smeštena je ova neuobičajena ljubavna filmska priča o dve devojke koje su zajedno odrastale u sirotištu, od kojih je jedna monahinja. Munđijuov „Iza brda”, koji preispituje odnos i tenzije između duhovnog i svetovnog, grupnog i individualnog, religijskog i nereligijskog, dozvoljenog i nedozvoljenog u ljubavi, pre svega je inteligentan, grozničavo insinuativan i kompleksan film koji će teško komunicirati sa širom publikom, ali će za filmofile biti prava poslastica.

 I publici i kritičarima veoma se dopao film „Lov” danskog autora Tomasa Vinterberga, intrigantna, dramaturški moćna, sjajno i glumljena i snimljena priča o modernom lovu na veštice, kolektivnoj histeriji i njenim posledicama po pojedinca. Vinterbergov junak Lukas (izvrsni Mads Mikelsen), omiljeni nastavnik u dečijem vrtiću, suočiće se sa najgorom mogućom noćnom morom – lažnom optužbom za seksualno zlostavljanje dece, zbog čega će proći kroz pravu psihičku, pa i fizičku torturu svojih najboljih prijatelja i kompletne lokalne zajednice.

A čitava ova ljudska golgota, prouzrokovana je zapravo jednim ishitreno donetim zaključkom dečijeg psihologa poklonika koncepta potisnute memorije, koji je bujnu maštu petogodišnje devojčice pogrešno „preveo” i tako pokrenuo „virus” koji je veoma brzo „zarazio” malu zajednicu na severu Danske. Zanimljiv i uzbudljiv film, sa izvrsnom atmosferom.

  I u jutarnjim časovima viđeni film „Ljubav” legendarnog Mihaela Hanekea, višestrukog dosadašnjeg kanskog laureata, nije izneverio očekivanja, jer je reč o jednoj od lepših ljubavnih priča na velikom ekranu. U kamernoj atmosferi, u prostorima jednog pariskog stana iznenada će se promeniti dnevna rutina osamdesetogodišnjeg skladnog bračnog para, Žorža i Ane, penzionisanih učitelja muzike. Kraj života je zakucao na vrata, Ana je doživela moždani udar i višedecenijska ljubav je sada na proveri. No, ljubav je jača od svega i od života i od smrti. I vremešni i vidno fizički ruinirani Žorž, preuzeće na sebe sav teret svakodnevne nege i brige o svojoj nepokretnoj i krajnje nemoćnoj Ani. Iz minuta u minut, iza sata u sat, iz dana u dan, do kraja. To je ljubav.

 U glavnim ulogama su vanserijski Žan Luj Trentinjan i Emanuel Riva, dok je u sporednoj ulozi sopstvenim životom zauzete ćerke koja živi u inostranstvu, viđena i Izabel Iper. Hanekeov film je velika posveta ljubavi, ali i omaž životu koji neumitno prolazi.