Колико је велика љубав

Кан- После детињасто ведрог и крајње лежерног почетка са Андерсеоновим „Краљевством излазећег месеца“, први кански викенд протекао је у знаку тематски снажних, комплексних, аутентичних и суморних филмова, од којих ни један није до краја одушевио, али је сваки од њих заслужио поштовање.

 Аутор вољене „Гоморе”, италијански редитељ Матео Гароне, у новом филму названом „Ријалити” фокусира се на италијанску залуђеност ријалити програмима, нарочито Великим братом. И то тако, што кроз причу о младом напуљском власнику рибарнице, који на све начине покушава да уђе у телевизијски шоу, говори много тога о орвеловском друштву у којем сви живимо, о паралелном свету у којем се губи додир са реалношћу, живи у сопственим илузијама помешаним са свакодневним баналним сликама са телевизије што пружају лажну наду о бољем, праведнијем и ситом животу.

Пратећи свог главног јунака Лучана и његову бројну наполитанску бучну, симпатичну и по много чему праву неореалистичку породицу која га, зарад његове среће, подржава у нереалним сновима, Гароне вешто слика и појединачну и колективну психозу и накарадно постављени систем вредности у модерном (европском) италијанском друштву. Иако његов „Ријалити” није моћан попут „Гоморе”, иако је главни лик често превише наиван и филм дужи него што треба, ново Гаронеово дело није за одбацивање нити потцењивање.

До сада је највише контроверзних оцена критичара измамио румунски филм „Иза брда” Кристијана Мунђијуа. Многи га дижу у звезде, а такође многи сматрају да му није место у такмичарском програму. Не припадам ни једној ни другој групи, већ сам склона да тврдим да је Мунђију и овим филмом потврдио свој таленат и изврсан редитељски осећај за тмурни реализам, да је тачно да је филм предуг (152 минута), али да се његов успорени ритам може правдати жељом за синхронизацијом са стварним манастирским животом.

У његово физичко и психолошко окриље смештена је ова неуобичајена љубавна филмска прича о две девојке које су заједно одрастале у сиротишту, од којих је једна монахиња. Мунђијуов „Иза брда”, који преиспитује однос и тензије између духовног и световног, групног и индивидуалног, религијског и нерелигијског, дозвољеног и недозвољеног у љубави, пре свега је интелигентан, грозничаво инсинуативан и комплексан филм који ће тешко комуницирати са широм публиком, али ће за филмофиле бити права посластица.

 И публици и критичарима веома се допао филм „Лов” данског аутора Томаса Винтерберга, интригантна, драматуршки моћна, сјајно и глумљена и снимљена прича о модерном лову на вештице, колективној хистерији и њеним последицама по појединца. Винтербергов јунак Лукас (изврсни Мадс Микелсен), омиљени наставник у дечијем вртићу, суочиће се са најгором могућом ноћном мором – лажном оптужбом за сексуално злостављање деце, због чега ће проћи кроз праву психичку, па и физичку тортуру својих најбољих пријатеља и комплетне локалне заједнице.

А читава ова људска голгота, проузрокована је заправо једним исхитрено донетим закључком дечијег психолога поклоника концепта потиснуте меморије, који је бујну машту петогодишње девојчице погрешно „превео” и тако покренуо „вирус” који је веома брзо „заразио” малу заједницу на северу Данске. Занимљив и узбудљив филм, са изврсном атмосфером.

  И у јутарњим часовима виђени филм „Љубав” легендарног Михаела Ханекеа, вишеструког досадашњег канског лауреата, није изневерио очекивања, јер је реч о једној од лепших љубавних прича на великом екрану. У камерној атмосфери, у просторима једног париског стана изненада ће се променити дневна рутина осамдесетогодишњег складног брачног пара, Жоржа и Ане, пензионисаних учитеља музике. Крај живота је закуцао на врата, Ана је доживела мождани удар и вишедеценијска љубав је сада на провери. Но, љубав је јача од свега и од живота и од смрти. И времешни и видно физички руинирани Жорж, преузеће на себе сав терет свакодневне неге и бриге о својој непокретној и крајње немоћној Ани. Из минута у минут, иза сата у сат, из дана у дан, до краја. То је љубав.

 У главним улогама су вансеријски Жан Луј Трентињан и Емануел Рива, док је у споредној улози сопственим животом заузете ћерке која живи у иностранству, виђена и Изабел Ипер. Ханекеов филм је велика посвета љубави, али и омаж животу који неумитно пролази.