Zločin za 40 godina zatvora

Vojislav Šoškić, zastupnik javne tužbe u postupku protiv optuženih za zločin na Ibarskoj magistrali, rekao je juče prilikom iznošenja završnih reči na trećem suđenju, da je učešće okrivljenih u ovom događaju dokazano i od suda zatražio da im izrekne maksimalne zatvorske kazne. Tužilac je pred sudskim većem beogradskog Okružnog suda precizirao da bi za Radomira Markovića, Milorada Ulemeka Legiju, Duška Maričića, Branka Berčeka, Leonida Milivojevića, Nenada Ilića i Nenada Bujoševića, koji se terete za saizvršilaštvo u zločinu, jedina zaslužena kazna bila ona od 40 godina zatvora.

– Nije teško zaključiti od koga je Radomir Marković kao načelnik Resora državne bezbednosti dobio nalog da likvidira Vuka Draškovića – rekao je Šoškić. – Resor je bio potčinjen samom vrhu vlasti. Ljudi koji su tada vladali koristili su strah. Njima nije smetao samo Drašković nego i Ivan Stambolić i mnogi drugi građani nad kojima su vršene represije. Pokušaj da se ubije Drašković je pokušaj ubistva drugačijeg mišljenja. Tadašnja vlast je odlučivala ko će da živi, a ko ne.

Zamenik tužioca je naglasio i da su Marković i Radonjić, inače bivši načelnik beogradskog Centra RDB bili uporni u nameri da ubiju Vuka Draškovića. Kada im to, kako je istakao, nije pošlo za rukom 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali, pokušali su to u Budvi juna 2000. godine.

– U RDB-u ništa nije smelo da se uradi bez znanja Radomira Markovića – nastavio je tužilac. – Pitanje je kako su Ulemek i pripadnici Jedinice za specijalne operacije mogli da izvrše ovako teško ubistvo bez logističke podrške, odnosno nečije naredbe.

Za razliku od tužioca, Markovićevi branioci Dušan Mašić i Goran Petronijević, tvrdili su u svojim završnim rečima da nema nijednog dokaza na osnovu kojeg bi sudija Bojan Mišić mogao da izrekne osuđujuću presudu njihovom branjeniku. Mašić je tužiočeve završne reči nazvao "jeftinim političkim govorom kojim se nastavlja progon njegovog klijenta", a optužnicu ocenio "običnim pamfletom".

– Dokaza protiv mog klijenta nema – bio je kategoričan Mašić.– Tražim od suda da izrekne jedinu moguću presudu, a to je oslobađajuća.

– To je bila izmišljotina i mislio sam da ću to lako dokazati – rekao je Marković. – Međutim, u javnosti je trebalo opravdati moje hapšenje. Ponovo se potvrđuje ona teza da se više puta ponovljena neistina prihvata kao istina. Sve ove godine govorim isto što i sada – nikada nisam počinio nijedno krivično delo za koje me optužuju. Marković je istakao da iza njegovog progona stoji bivša "Dosovska vlast", čiji je jedini cilj bio da se "diskredituje DB, kao i da se kriminalizuje režim Slobodana Miloševića.

– Ne odustajem od istine – nastavio je Marković. – Ta istina polako izlazi na videlo, ali za mene je to sporo. Imam utisak da se borim sa vetrenjačama. Verujem da će se sud odupreti pritiscima. On ne sme da dozvoli da se njegove odluke kreiraju u nekakvim centrima moći.

Podsetimo, na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, u izrežiranoj saobraćajnoj nesreći, ubijeni su Veselin  Bošković, Dragan Vušurović, Vučko Rakočević i Zvonko Osmajlić, dok je Drašković lakše povređen.