Pohvala ludosti

Moram u startu da se deklarišem da ne volim prekoplotaše. Svi znamo koliku halabuku mogu da izazovu, i koliku štetu takve osobe mogu da naprave. Trenutno u Srbiji ključa voda u loncu, a na sve strane se razleteše komentatori da objašnjavaju po javnim glasilima diljem bivših republika SFRJ i ostalom delu Evrope, šta se kod nas dešava. Ne znam, zaista, šta nekom irvasu u životu znače informacije i komentari o dnevnoj politici u nekoj tamo Srbiji.

Pri tome za mizerne honorare nekritički pljuju i po vlasti i po opoziciji zemlje čiji su stanovnici. Najžešće su se ostrvili na doskorašnje pripadnike iste parapolitičke kaste zamaskirane nekim NVO imenom. Mislim, da se razumemo, ja volim da čujem i pročitam konstruktivnu kritiku, čak mi je simpatično kada taj format izađe izvan granica tolerantnog, ali zaista ne vidim razloga da se naš prljavi (ili čisti, svejedno) veš razbacuje van granica Srbije. U redu je i da pročitamo mišljenje nekog stranog komentatora u našim novinama, ali mi je baš degutantno da mi baš taj neko objašnjava zemlju i sistem u kom živim.

Osnova normalnog života, i kakve-takve obećavajuće budućnosti u Srbiji, jeste da prvenstveno povedemo računa o svom dvorištu i svojoj porodici. Da svako u svoje ime odagna mitove kojima ga zasipaju marketinški uzurpatori počevši od najstarije agencije tog tipa, crkve, pa do današnjeg masovnog hipnotičkog sredstva, televizije. Zašto bi svima nama bili važniji moderni gladijatori i njihovi životi od nas samih. Za razliku od davnih vremena, uloge su se promenile. Nekada je običan svet bio u areni, a danas su tamo najbogatiji.

Ne pravim mnogo veliku razliku među životom i delima preskupih sportista, glumaca, političara. Mada očigledno ophrvani trenutnom slavom svi oni zaboravljaju da je još uvek najobičniji palac, na ruci publike, taj koji može da odluči o sudbini gladijatora. Inspirativno je vreme u kome živimo.

Svako može da se aktivira i time doprinese boljitku zajednice. Ne mora sve da bude politika. Ima tu još teritorija koje treba osvajati. Okrenimo se ekologiji, humanitarnom radu, edukaciji nadolazećih naraštaja, književnosti, kulturi. Ne treba se prepustiti kandžama manjine, koja se ponaša po sistemu naš’o, pa zaš’o. Svako treba da zauzme svoj stav. Čuvajmo jedni druge, brižno kao majka dete, opismenjujmo decu, pobunimo se protiv prostakluka, ignorišimo proizvode masovne potrošnje, ne ponašajmo se neodgovorno, ne izazivajmo patetikom tuđu pozornost.

Odavno se u teška vremena dešava da najgori preko noći postaju najbolji. To vam u mom prevodu znači: Mi koji smo vazda negirani od gorih od nas, anatemisani, da iskoristim malo grublju reč, začujemo vapaj da stanemo na čelo kolone. U trenutku kada zavlada fukara i pametni zaćute, u trenutku kada starost sugrađana postaje balast, a mladost problem, mora se čuti glas razuma. A niko nema hrabrosti da te rečenice izgovori osim Erazmove „Ludosti” i nekolicine nas. Čuvajmo sebe, čuvajmo druge od sebe. Neko nas posmatra.

Pisac