U Savamali nije loše

Prvi broj „Politike” izašao je 1904. Iste godine Tajms skver u Njujorku dobio je svoje legendarno ime baš po najuglednijem američkom dnevnom listu – „Njujork tajmsu”. Ovaj barometar urbane Amerike, posle decenija sporadičnih umetničkih intervencija, transformisan je tek 2008. u mesto žive i redovne produkcije, sa preko trideset velikih projekata izvedenih u šumi bilborda, prolaznika i automobila. Čovek koji je stajao iza svega toga zove se Glen Vajs. Ovaj Amerikanac, arhitekta po obrazovanju, koji se danas bavi uličnom umetnošću, govorio je o svojim iskustvima na „Mikser festivalu”, u okviru programa „Urbane transformacije”. Posebno je istakao značaj revitalizacije uništenih gradskih kvartova, a tim se bavio širom SAD. Urbano planiranje, poštovanje duše okruženja i prisustvo umetničke intervencije, po njemu, ključ su uspeha.

Projekat „Tajms skver” bazirao se na jasnom planu da se konstantno promoviše samo umetnost, bez upliva velikih korporacija, željnih sopstvenog marketinga...

Tačno tako. Asocijacija vlasnika objekata koji se nalaze na Tajms skveru dala mi je, u periodu od 2008. do 2011, odrešene ruke. U početku imao sam ograničen prostor, pošto je tada bilo saobraćaja na skveru mesta za pešake, pa samim tim i za umetnost, bilo je malo. Ali imao sam sreće. Prvo je gradonačelnik Blumberg pet blokova pretvorio u pešačku zonu, da bi potom predsednik naše asocijacije u centru skvera sagradio upadljive, staklene, crvene stepenice, koje prolaznike vode do mesta gde se kupuju karte za brodvejska pozorišta. To je sve promenilo. Odjednom je Tajms skver postao mesto na kojem se može sedeti i ćaskati.

Interesovanje umetnika bilo je veliko. Kao i publike, koju je, čini se, posebno privlačila interaktivnost?

Preko sto umetnika predstavilo se kroz skoro sve medije – od videa na bilbordima, preko plesa, instalacija, murala, do velikih multimedijalnih događaja. Svima im je primamljivo bilo to što kroz Tajms skver svaki dan prođe oko 350.000 ljudi, dok je za sve te prolaznike najinteresantnija bila upravo mogućnost aktivnog učešća u umetničkim projektima. Ono što je meni lično bilo najzanimljivije jesu nepredvidive reakcije posmatrača, kojima sam prisustvovao.

Upada u oči da ste veliki uspeh postigli baš u vreme ekonomske krize. Kako?

Što se finansija tiče nikad nije bilo gore. Neposredno nakon otpočinjanja projekta počela je i kriza. Na samom trgu je i banka „Lehman Brothers”, koja je kolabirala među prvima. Zato smo odustali od nauma da novac tražimo od države, grada ili članova asocijacije. Ali imao sam sreću pa je Rokfeler fondacija odobrila sredstva za projekat. Jedan deo finansirali su sami autori, za koje je prisustvo na tom popularnom delu Njujorka predstavljalo prestiž.

Pre angažmana u Velikoj jabuci bavili ste se revitalizacijom zapuštenih gradskih četvrti u Filadelfiji, na Floridi... Kakav potencijal ima Savamala?

Nisam još imao priliku da vidim ceo kvart, još uvek se aklimatizujem. Ali ono što sam na brzinu uočio mi se sviđa, i po mom mišljenju, stanje nije uopšte katastrofalno, jer zgrade još uvek postoje, kao i infrastruktura i duh. Verujte, uspevao sam putem umetnosti da udahnem život kvartovima u kojima su bukvalno otpadali delovi zgrada. Umetnici dođu prvi, a potom i investitori. Jer ako umetnici uspeju, njih uvek slede biznismeni, koji ove prve onda, nažalost, brzo izbace.

Znači li to da biste se rado odazvali pozivu da posle „Miksera” ovde ostanete duže?

Nisam još o tome razmišljao. A nema ni poziva. Ali da, za mene bi bio izazov da uradim nešto po pitanju ovog dela vašeg grada. Angažman na Tajms skveru bio je izuzetan, čak veoma zabavan, ali moje srce je oduvek bilo na strani intervencija u gradskim kvartovima koji imaju potencijal.

U međuvremenu, šta Vas trenutno zaokuplja?

Ulična umetnost. Radim slike velikih formata na betonu parkinga i ulica Floride, gde danas živim. Delom slikam legalno, delom nelegalno. Još uvek nemam probleme zbog toga. A i zašto bih imao. Na ono što je na zemlji niko, ionako, ne obraća pažnju. Te površine po kojima hodamo svi ignorišemo. Ja sam rešio da ih iskoristim. Ne ugrožavam nikoga, slike su svedene, crna je boja na sivoj podlozi, različiti oblici, šeme… Nešto kao urbani grafiti, samo što nisu na zgradama i nemaju reči.