Sudska fioka

Još jedan fijasko srpskog pravosuđa. Pet i po godina, od 1. februara 2007. godine, Viši sud u Beogradu nije održao nijedan pretres u predmetu Sekule Pijevčevića, nekadašnjeg direktora Kreditno-eksportne banke, optuženog za davanje mita. Budući da je za to vreme nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, Pijevčević je izbegao odgovornost za delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret. Zajedno sa njim, odgovornost za isto delo i iz istog razloga, izbegle su i njegove optužene „kolege” Dejan Ivezić, inspektor Generalnog inspektorata MUP-a i Milan Rakočević, vlasnik privatne građevinske firme.

Posle pet i po godina otkako je postupak za davanje mita razdvojen od onog protiv „stečajne mafije” u kojem Pijevčević takođe odgovara, sudija je zakazala pretres, saslušala optužene, konstatovala da je krivično gonjenje zastarelo i donela rešenje o obustavi krivičnog postupka u odnosu na ovo delo. Trojica okrivljenih tako su izbegla odgovornost za ovo, ali ne i za delo odavanja službene tajne za koje su se takođe teretili optužnicom nekadašnjeg Okružnog, a sada Višeg tužilaštva u Beogradu. Zbog toga će na optuženičku klupu na jesen – 14. septembra.

Viši sud u Beogradu, koji je vodio postupak protiv trojice okrivljenih, oglasio se povodom ove bruke tek juče po podne, kada se uskomešala javnost koja je, ionako, već izgubila veru u sudstvo u Srbiji.

Ono što je naveo Viši sud jeste da je glavni pretres zakazivan 15 puta, ali i da je isto toliko puta odlagan. Razlozi za neodržavanje svedeni su na pravnu sintagmu – nedostatak procesnih pretpostavki. Narodski rečeno – sudija se menjao tri puta, okrivljeni ili njihovi branioci nisu došli nekoliko puta, Pijevčević je menjao advokate…

Tužilaštvo se o slučaju nekadašnjeg direktora KEB oglasilo tek pošto se saznalo za zastarevanje slučaja „Pijevčević” i svu odgovornost svalilo na sud, objašnjavajući da je zakazivanje i dinamika glavnih pretresa isključivo u nadležnosti suda. Potom je i ustvrdilo da će „proveriti i ispitati kako je nastupila zastara zbog koje je beogradski Viši sud doneo odbijajuću presudu u postupku protiv Pijevčevića, Ivezića i Rakočevića”. Šta će uraditi ako se dokaže da je neko odgovoran za zastarevanje – ne zna se. Važno je odbraniti se. Valjda po onoj narodnoj, napad je najbolja odbrana!

Običnim ljudima, posle svih sumnjivih rabota u srpskom pravosuđu sa kojima su se susreli silom prilika ili o njima čitali u novinama, nije važno ko je kriv: sud ili tužilaštvo. Ionako poljuljano poverenje u pravdu zastarevanjem slučaja „Pijevčević” još je više narušeno.

Bilo da je razlog aljkavost, nerad, ili „signal” i „preporuka”, za javnost je to manje bitno!

Bitno je vratiti narodu veru u pravdu!

Zastarevanjem slučajeva se čini suprotno, ko god da je kriv za njega.