Tačka 14 uzburkala akademike

Redovna godišnja skupština Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) nije prošla, kao što se i očekivalo, bez trzavica. Senka optužbe koju je na stranicama „Politike” u ponedeljak izneo dopisni član Časlav Ocić nadvila se juče nad delom zasedanja u dva maha – najpre posle čitanja dnevnog reda, a potom nakon kraćeg odmora.

U svečanoj dvorani, prilično praznih stolica, sedela su, kako je saopšteno, 74 redovna i dopisna člana, a to je prema tumačenju sasvim dovoljno za punopravno odlučivanje (kvorum), uz opasku da se 25 članova nije odazvalo pozivu.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se, prema rečima predsednika SANU Nikole Hajdina, izvinio što je državnim poslom sprečen da prisustvuje, a među zvanicama u prvom redu su se našli dr Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade, ministar kulture Predrag Marković, državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke profesor dr Radivoje Mitrović i rektori svih državnih univerziteta.

Posle pozdravnih reči ministra Predraga Markovića i rektora Beogradskog univerziteta profesora dr Branka Kovačevića, profesor Časlav Ocić je predložio da se izjašnjavanje povodom 14. tačke, kojom se obesnažuju sve odluke prošlogodišnje skupštine za osnivanje instituta ekonomskih nauka, odgodi za sledeće okupljanje akademika.

Predsedavajući Nikola Hajdin je to odbacio, poručivši predlagaču da će imati priliku da to obrazloži kada pomenuta tačka dođe na red.

U uvodnoj besedi čelnik najuglednije naučne, prosvetne i kulturne ustanove u nas podsetio je na nekoliko dostignuća, od kojih je pre svih izdvojio ustanovljene nagrade za nauku. Ujedno je najavio povećanje broja članova u sadašnjim centrima u Nišu i Kragujevcu, nalik postojećem ogranku u Novom Sadu.

Ostali akademici iz najužeg rukovodstva – generalni sekretar Dimitrije Stefanović, potpredsednici Ljubisav Rakić, Nikola Tasić i predsednik ogranka u Novom Sadu Zoran Kovačević – ukratko su upoznali prisutne s radom pojedinih odeljenja iz njihovog delokruga.

Osobito su nadahnuto govorili Ljubisav Rakić i Zoran Kovačević – prvi opisujući međunarodnu saradnju (Evropska unija, inostrane akademije i tako redom), s posebnim osvrtom na brojne nedostatke Strategije naučno-tehnološkog razvoja Srbije iz 2010. godine, od kojih je, prema njegovom kazivanju, najozbiljniji trošenje novca na Centar za promociju nauke i ulogu takozvane Otvorene nauke za 21. vek, drugi tumačeći ulogu pravih i lažnih intelektualaca u savremenom svetu, a prevashodno u našoj zemlji.

Istinski zaplet, ako se novinarskim jezikom može tako predočiti nemilo zbivanje, nastao je u drugom delu zasedanja. Za govornicom se pojavio profesor Časlav Ocić koji je članovima i gostima, u poprilično ispražnjenoj sali, pokušao da obrazloži zašto se odvažio da u novinama obelodani pojedine radnje u vezi s volšebnim institutom ekonomskih nauka. Saopštio je da je sve poverene zadatke do sada ispunio i da je svaki put izvestio rukovodstvo SANU i Odeljenje društvenih nauka kojem pripada, a da je bivša upravnica poslova Dragana Petrović-Rađenović „bez saglasnosti Izvršnog odbora to zloupotrebila” i obznanila izvan zdanja u Knez Mihailovoj 35.

Izvršni odbor je, kako je rekao, „odbio da čuje njegovo mišljenje”, zbog čega je bio prinuđen da sva zvanična dokumenta i vlastita i tuđa tumačenja stavi na sajt Fonda „Slobodan Jovanović”. I pozvao na odgovornost sve umešane, jer „propuštenu dobit neko mora da plati”.

Kada je nastavio da predočava ogromne ekonomske gubitke nastale u proteklih desetak godina, najpre ga je potpredsednik Nikola Tasić opomenuo da je prekoračio dozvoljeno vreme, a potom dvared predsedavajući Nikola Hajdin – drugi put odsečnim zapovedničkim glasom.

Još jedna nemila scena odigrala se na kraju: Časlav Ocić je sa svog mesta doviknuo da nema kvoruma (potreban broj prisutnih za odlučivanje), da bi neko iz zadnjih redova doviknuo da su prisutna 73 člana. Niko nije prebrojavao.

Zasedanje je istog časa okončano.