Тачка 14 узбуркала академике

Редовна годишња скупштина Српске академије наука и уметности (САНУ) није прошла, као што се и очекивало, без трзавица. Сенка оптужбе коју је на страницама „Политике” у понедељак изнео дописни члан Часлав Оцић надвила се јуче над делом заседања у два маха – најпре после читања дневног реда, а потом након краћег одмора.

У свечаној дворани, прилично празних столица, седела су, како је саопштено, 74 редовна и дописна члана, а то је према тумачењу сасвим довољно за пуноправно одлучивање (кворум), уз опаску да се 25 чланова није одазвало позиву.

Председник Србије Томислав Николић се, према речима председника САНУ Николе Хајдина, извинио што је државним послом спречен да присуствује, а међу званицама у првом реду су се нашли др Јован Кркобабић, потпредседник владе, министар културе Предраг Марковић, државни секретар Министарства просвете и науке професор др Радивоје Митровић и ректори свих државних универзитета.

После поздравних речи министра Предрага Марковића и ректора Београдског универзитета професора др Бранка Ковачевића, професор Часлав Оцић је предложио да се изјашњавање поводом 14. тачке, којом се обеснажују све одлуке прошлогодишње скупштине за оснивање института економских наука, одгоди за следеће окупљање академика.

Председавајући Никола Хајдин је то одбацио, поручивши предлагачу да ће имати прилику да то образложи када поменута тачка дође на ред.

У уводној беседи челник најугледније научне, просветне и културне установе у нас подсетио је на неколико достигнућа, од којих је пре свих издвојио установљене награде за науку. Уједно је најавио повећање броја чланова у садашњим центрима у Нишу и Крагујевцу, налик постојећем огранку у Новом Саду.

Остали академици из најужег руководства – генерални секретар Димитрије Стефановић, потпредседници Љубисав Ракић, Никола Тасић и председник огранка у Новом Саду Зоран Ковачевић – укратко су упознали присутне с радом појединих одељења из њиховог делокруга.

Особито су надахнуто говорили Љубисав Ракић и Зоран Ковачевић – први описујући међународну сарадњу (Европска унија, иностране академије и тако редом), с посебним освртом на бројне недостатке Стратегије научно-технолошког развоја Србије из 2010. године, од којих је, према његовом казивању, најозбиљнији трошење новца на Центар за промоцију науке и улогу такозване Отворене науке за 21. век, други тумачећи улогу правих и лажних интелектуалаца у савременом свету, а превасходно у нашој земљи.

Истински заплет, ако се новинарским језиком може тако предочити немило збивање, настао је у другом делу заседања. За говорницом се појавио професор Часлав Оцић који је члановима и гостима, у поприлично испражњеној сали, покушао да образложи зашто се одважио да у новинама обелодани поједине радње у вези с волшебним институтом економских наука. Саопштио је да је све поверене задатке до сада испунио и да је сваки пут известио руководство САНУ и Одељење друштвених наука којем припада, а да је бивша управница послова Драгана Петровић-Рађеновић „без сагласности Извршног одбора то злоупотребила” и обзнанила изван здања у Кнез Михаиловој 35.

Извршни одбор је, како је рекао, „одбио да чује његово мишљење”, због чега је био принуђен да сва званична документа и властита и туђа тумачења стави на сајт Фонда „Слободан Јовановић”. И позвао на одговорност све умешане, јер „пропуштену добит неко мора да плати”.

Када је наставио да предочава огромне економске губитке настале у протеклих десетак година, најпре га је потпредседник Никола Тасић опоменуо да је прекорачио дозвољено време, а потом дваред председавајући Никола Хајдин – други пут одсечним заповедничким гласом.

Још једна немила сцена одиграла се на крају: Часлав Оцић је са свог места довикнуо да нема кворума (потребан број присутних за одлучивање), да би неко из задњих редова довикнуо да су присутна 73 члана. Нико није пребројавао.

Заседање је истог часа окончано.