Lome se koplja oko gasovoda

Novi Sad – U Vojvodini je na gasovodnu mrežu priključeno gotovo 150.000 domaćinstava, što je oko 95 odsto od ukupnog broja korisnika u Srbiji, pa je i razumljivo da su najveći nesporazumi oko privatizacije distributivnih preduzeća gasa upravo na ovom području. Asocijacija potrošača prirodnog gasa je zato već mesecima upućivala proteste, zahteve i predloge nadležnima.

Predsednik ovog udruženja Aleksandar Pavkov kaže da u republičkim organima postoji spremnost da se utvrdi udeo vlasništva potrošača u izgradnji sekundarne gasovodne mreže, obrazlažući da su korisnici gasa u tu infrastrukturu uložili ogromna sredstva.

Međutim, dok se  zahuktavaju pripreme za privatizaciju naših energetskih kompanija, uključujući i "Srbijagas", potrošači, distributeri, pa i pomenuta kompanija, uveliko lome koplja oko rešavanja vlasničkih odnosa, to jest vlasništva nad sekundarnom gasovodnom mrežom. Pitanje nije samo ko će, odnosno da li će i potrošači koji su manje-više učestvovali u njenoj izgradnji dobiti deo privatizacionog kolača, već i kako što pre i bezbolnije rešiti vlasničke odnose i sa čistim računima dočekati budućeg gazdu.

U razgovoru za "Politiku", pomoćnik republičkog ministra rudarstva i energetike Milutin Prodanović  nam je rekao da distributeri gasa imaju sve zakonske uslove da počnu privatizaciju tih preduzeća, ali da najpre međusobno moraju rešiti svojinske odnose.

"Kada je reč o privatizaciji distributera to niko nije ni dovodio u pitanje. Međutim, svojinske odnose oni sami moraju da reše, država im tu ne može mnogo pomoći. Treba da se utvrdi ko je, gde i koliko ulagao i srazmerno tome dobije susvojinu. Država se neće mešati ni u to da li će ta preduzeća izvršiti dokapitalizaciju ili se opredeliti za aukciju", kaže Prodanović.

Jovo Vujanović, direktor najvećeg distributera gasa u Vojvodini "Novi Sad gas", kaže da je reč o velikom kapitalu, jer je u Novom Sadu i prigradskim naseljima i opštinama Beočin, Bačka Palanka, Bački Petrovac i Sremski Karlovci izgrađena gasovodna mreža ukupne dužine 1.500 kilometara, od kojih je primarna mreža ukupne dužine svega 150 kilometara, a ostalo sve sekundarna.

– Treba imati u vidu da je naše preduzeće takođe finansiralo izgradnju i primarne mreže, bilo kroz kreditiranje potrošača na 40 rata, bilo na neki drugi način. Uostalom, sekundarna mreža je, takođe, naše osnovno sredstvo koje smo mi  dužni  da održavamo. Ipak, ne osporavamo doprinos samih potrošača i nećemo se protiviti da se razjasni procenat njihovog učešća, što, moramo priznati, neće biti baš jednostavno. Ipak, mi upravo počinjemo tu složenu proceduru, nadajući se da ćemo u nekoliko narednih meseci konačno utvrditi šta je čije – kaže direktor Vujanović.

Na složen proces utvrđivanja udela ulaganja upozorava i zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku Milan Čežek, koji nam je kazao da je dodatna otežavajuća okolnost u utvrđivanju vlasništva velika šarolikost ugovora o investiranju. Pored građana, svoj udeo imaju i mesne zajednice, javna komunalna preduzeća...

– Očekivanja da potrošači postanu akcionari u više od 30 distributerskih firmi u Vojvodini su legitimna. Međutim, do toga je dug put. Distributivne gasne mreže građene su i sredstvima komunalnog doprinosa, ličnim sredstvima građana. Tako da vlasništvo nad mrežama u mnogim opštinama nije definisano. I vodovodnu ili elektrodistributivnu mrežu u svojim mestima su u mnogim slučajevima gradili građani, ali je ona u vlasništvu vodovoda ili distributera struje, što nije slučaj sa gasom  –  objašnjava Čežek.

Naš sagovornik ukazuje da Zakonom o energetici, ipak, nije predviđeno rešavanje imovinskopravnih odnosa  kad je reč o distributivnim mrežama.