Ломе се копља око гасовода

Нови Сад – У Војводини је на гасоводну мрежу прикључено готово 150.000 домаћинстава, што је око 95 одсто од укупног броја корисника у Србији, па је и разумљиво да су највећи неспоразуми око приватизације дистрибутивних предузећа гаса управо на овом подручју. Асоцијација потрошача природног гаса je зато већ месецима упућивала протесте, захтеве и предлоге надлежнима.

Председник овог удружења Александар Павков каже да у републичким органима постоји спремност да се утврди удео власништва потрошача у изградњи секундарне гасоводне мреже, образлажући да су корисници гаса у ту инфраструктуру уложили огромна средства.

Међутим, док се  захуктавају припреме за приватизацију наших енергетских компанија, укључујући и "Србијагас", потрошачи, дистрибутери, па и поменута компанија, увелико ломе копља око решавања власничких односа, то јест власништва над секундарном гасоводном мрежом. Питање није само ко ће, односно да ли ће и потрошачи који су мање-више учествовали у њеној изградњи добити део приватизационог колача, већ и како што пре и безболније решити власничке односе и са чистим рачунима дочекати будућег газду.

У разговору за "Политику", помоћник републичког министра рударства и енергетике Милутин Продановић  нам је рекао да дистрибутери гаса имају све законске услове да почну приватизацију тих предузећа, али да најпре међусобно морају решити својинске односе.

"Када је реч о приватизацији дистрибутера то нико није ни доводио у питање. Међутим, својинске односе они сами морају да реше, држава им ту не може много помоћи. Треба да се утврди ко је, где и колико улагао и сразмерно томе добије сусвојину. Држава се неће мешати ни у то да ли ће та предузећа извршити докапитализацију или се определити за аукцију", каже Продановић.

Јово Вујановић, директор највећег дистрибутера гаса у Војводини "Нови Сад гас", каже да је реч о великом капиталу, јер је у Новом Саду и приградским насељима и општинама Беочин, Бачка Паланка, Бачки Петровац и Сремски Карловци изграђена гасоводна мрежа укупне дужине 1.500 километара, од којих је примарна мрежа укупне дужине свега 150 километара, а остало све секундарна.

– Треба имати у виду да је наше предузеће такође финансирало изградњу и примарне мреже, било кроз кредитирање потрошача на 40 рата, било на неки други начин. Уосталом, секундарна мрежа је, такође, наше основно средство које смо ми  дужни  да одржавамо. Ипак, не оспоравамо допринос самих потрошача и нећемо се противити да се разјасни проценат њиховог учешћа, што, морамо признати, неће бити баш једноставно. Ипак, ми управо почињемо ту сложену процедуру, надајући се да ћемо у неколико наредних месеци коначно утврдити шта је чије – каже директор Вујановић.

На сложен процес утврђивања удела улагања упозорава и заменик покрајинског секретара за енергетику Милан Чежек, који нам је казао да је додатна отежавајућа околност у утврђивању власништва велика шароликост уговора о инвестирању. Поред грађана, свој удео имају и месне заједнице, јавна комунална предузећа...

– Очекивања да потрошачи постану акционари у више од 30 дистрибутерских фирми у Војводини су легитимна. Међутим, до тога је дуг пут. Дистрибутивне гасне мреже грађене су и средствима комуналног доприноса, личним средствима грађана. Тако да власништво над мрежама у многим општинама није дефинисано. И водоводну или електродистрибутивну мрежу у својим местима су у многим случајевима градили грађани, али је она у власништву водовода или дистрибутера струје, што није случај са гасом  –  објашњава Чежек.

Наш саговорник указује да Законом о енергетици, ипак, није предвиђено решавање имовинскоправних односа  кад је реч о дистрибутивним мрежама.