Traganje za idealnim negativom

Da li razvijanje fotografija može da bude umetnost?

Odgovor nudi dokumentarni film „Umetnik iz senke” o Vojinu Voji Mitroviću, foto-laborantu našeg porekla i saradniku najvećih fotografa 20. veka, koji će večeras u 21 čas biti prikazan u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda. Ideja za film, kaže reditelj Milorad Đokić (režiju potpisuje sa Jakovom Kronjom), nastala je na poslediplomskim studijama na Univerzitetu umetnosti kada je od profesora Branimira Karanovića čuo za Mitrovića i poželeo da približi njegov umetnički doprinos, i sve što ga izdvaja od običnog laboranta koji razvija fotografije.

– Voja je uspeo da prodre u svet velikih fotografa kao što su: Anri Kartije Breson, Frederik Brener, Mark Ribu, Sebastijan Salgado, Manuel Ramos, Jan Beri, Žan-Klod Gotran, Rober Duano... Skoro sve fotografije najvećeg živog fotografa Jozefa Kudelke koje vidite u svetu, razvio je Voja Mitrović, kao i većinu snimaka ostalih autora iz poznate francuske Magnum grupe. Čuveni Breson je rekao da on fotografiju pravi samo sa jednim prstom a Voja sa svih deset – priča Đokić.

Otkrivajući tajnu svog uspeha Voja Mitrović naglašava da je uvek bio staložen, i da mu nije bilo teško da nebrojano puta pravi kopije sve dok ne dobije željeni rezultat.

– Od 100 kopija izdvojio bih tri najbolje, sve tri različitog tonaliteta, pokazao ih Kudelki, on je bio oduševljen ali ja nisam bio zadovoljan. Rekao sam da ću ujutru doneti još bolje, a on se pitao može li uopšte bolje. Tako sam zadobio poverenje za čitav život – kaže Mitrović za naš list.

Ukoliko bi na snimku bio prikazan zid Voja bi primetio da nema detalja na tom zidu; ako je na slici ruka, uočio je da je previše bela, bez bora, i razvijao bi film sve dok ne bude puna života.

– Vojin je umetnik iz senke. U mraku laboratorije satima bi tragao za idealnim negativom. Uz to, imao je neverovatnu memoriju da upamti na koji način je koju kopiju dobio, koliko je trebalo maskiranja, i na kojim mestima. To je doslovno porađanje slike u srebro bromidu i jedna vrsta alhemijskog procesa u kojem i laborant daje maksimum, što drugi nisu činili. Taj posao danas je zamenio fotošop – kaže Milorad Đokić.

Rad Voje Mitrovića veliki autori su, bez sujete, svuda isticali i redovno ga vodili na svoje izložbe. Kada su videli da ga fotografi pozivaju na večere, gazda „Piktorijal servisa”, gde je radio, rekao je da je to zabranjeno, jer se uplašio da će Voja sa njima napraviti sopstvenu agenciju. Fotografi su ga vodili na Kubu, u Ameriku, Japan. Tamo je upoznao Artura Milera, Ralfa Lorena, sina Če Gevare...

– Dobar fotograf vidi ono što drugi ne vide, i mora da se istakne da bi dobio posao. Rene Buri je ponudio snimke Pikasa. Čekao ga je u Avinjonu, iako mu je sekretar rekao da neće moći da mu priđe. Pikaso je slavio rođendan u jednom salonu i za stolom ih je bilo 13; kako je slikar bio sujeveran, rekao je da nađu još nekoga. Ispred vrata je čekao Buri, sekretar ga je uveo za rukav. Napravio je reportažu, poslao agenciji, sutradan otvorio „Pari mač” i ugledao svoje fotografije. Iz novina je saznao da je primljen u radni odnos, priča Voja Mitrović.

On naglašava da fotograf mora da ima priliku da ispolji svoj talenat. „Možete biti i najbolji slikar u Nišu, ako ne izlažete u Parizu ili Njujorku, niko neće znati za vas”. Njegov primer je, kaže, više stvar slučaja. Radio je u radnji „Foto Vojin” u Vasinoj ulici, vozio je vespu, uživao u životu. Raskinuvši sa devojkom, naljutio se i otišao u Pariz. Upoznao je Brižit, sadašnju suprugu, koja je u novinama ugledala oglas za laboranta. Nije znao jezik ali znao je zanat. Prelazi u „Piktorijal servis” gde radi 300 laboranata. Postaje najtraženiji. Fotografi mu poklanjaju svoje radove a Kudelka prvi traži od izdavača da u njegovoj knjizi piše da mu je tiraže radio Vojin Mitrović. Ako bi snimke svih autora, koje je dobio sa autogramom, ponudio na aukciji, obogatio bi se. Voja, međutim, nema nameru da ih proda.

– Nije mi žao što nisam nastavio da se bavim fotografijom jer ne bih bio dobar fotograf kao što sam postao dobar laborant. Želja mi je, ako dobijem na lotu, da u Srbiji napravim svoj muzej sa kolekcijom od 500 fotografija. Evo, slovenačke i hrvatske galerije pokupovale su sve radove njihovih slikara koji su bile na tržištu u Parizu. Može to da bude ideja i za nas, kaže Vojin Mitrović koji zajedno sa velikanima ulazi u istoriju crno-bele fotografije 20. veka.

----------------------------------------------

O Mitroviću...

U filmu govore profesori Branimir Karanović i Nikola Šujica, naši fotografi iz Pariza Vladimir Marković i Milomir Kovačević, potom Tomislav Peternek, Antoan Aguđan, uz ekskluzivno pojavljivanje Čeha Jozefa Kudelke.