Vidosav je predao komandu

Kraljevo –„Vidosave, ja umirem ti preuzmi komandu. Spasi ovaj narod”. To je, navodno, izustio Sava Kovačević, legendarni komandant Pete proleterske brigade i Treće udarne divizije pre nego što je, pokošen neprijateljskim mecima na Sutjesci, ispustio dušu. Toga nema nigde u istorijskim knjigama, a ni u svedočenjima preživelih iz Drugog svetskog rata, ali za to znaju gotovo svi meštani Donje Gruže, koji su bili česti gosti kafane „Proleće” u Vitkovcu kod Kraljeva.– Zna se to i šire, tvrdi Zoran Vučićević, Vidosavljev sin – jer je ovde, pre neku godinu dok je kafana radila, svratio jedan mladić iz Beograda samo da vidi i upozna Vidosava. I, ispričao je da su se tokom sukoba na Kosovu, u njegovoj jedinici često prepričavale te izmišljene Vidosavljeve zgode i nezgode. Zato su, na jednom vojnom kamionu krupnim slovima ispisali „Vidosav je preuzeo komandu”. Zbunjen je bio i neprijatelj, a i saborci iz drugih jedinica. – prepričava Zoran priču gosta iz Beograda.

Vidosav naravno nije bio na Sutjesci. Vojevao je nešto malo po okolnim Gledićkim planinama kao sedamnaestogodišnjak, jedno vreme u četnicima a posle u partizanima. U miru je bio ugostitelj. Pune tri decenije sa suprugom Goricom, koja je preminula ranije, radio je u svojoj kafani „Proleće”. Pre dva meseca, tačnije 3. aprila ove godine, „predao” je komandu. Preminuo je u 89. godini kao penzionisani ugostitelj. I, nije mogao njegov drugar Stevo Tomović da te „njegove legende a ne laži, jer bi laž bila neprimerena reč za tako zanimljive i privlačne izmišljotine” ne pomene i u posmrtnom govoru tvrdeći da će dugo kružiti gružanskim krajem, a i šire.

Jedna od njih je i Titova poseta Vidosavljeve kafane. On je Tita, navodno, kao dobrog poznanika iz rata, zvao imenom – Josip. Pokraj kafane je pruga, a njom je često prolazio i plavi voz. – Sedim ja ujutru u kafani, kad na vrata Josip. O, kako je, Vićko, šta ima novo, imaš li nešto onako, s nogu. Popi jednu ljutu i uze malo kavurme i ode, ne sme voz dugo da stoji – pričao je Vidosav.

Mnogi su ga pažljivo slušali, osmehivali se, posle to prepričavali, ali Tita u kafani nikada nisu videli. – Voz je bio stvarno plav, motorni iz Beograd za Kosovo Polje i ovde su se ukrštali. Mašinovođe i stjuarti navraćali su da brzo prezalogaje i nešto popiju. Naravno, ne i Tito – objašnjava nam Zoran.

On dodaje da je Vidosav bio takav šeret samo u kafani, a u porodici ozbiljan, dobar suprug i izuzetno brižan otac. Mnogima je u selu pomagao, pozajmljivao novac, prevozio meštane do grada. Još od 1934. godine imao automobil BMV a vozačku dozvolu sa jednocifrenim brojem. Išao je kolima i na more... i otuda doneo priču kako ga je, negde na Tjentištu, u pola noći, na putu, navodno, susrela mečka. – Zaustavim vozilo i pomislim, Vidosave, šta ćeš, prošao si Sutjesku i Neretvu… izađi pred mečku. Kad mečka samo podiže šape, a ono u jednoj poveliki glogovak. Uzmem klešta iz kola, izvadim glogov trn i ona samo mahnu i zadovoljna ode uzbrdo, u planinu. Posle, kad sam se vraćao izađe ona pred automobil. Ja već poneo klešta… Kad ona mi šapom, koju je, dok nisam prišao, držala iza leđa, pruži teglu meda… i ode. Više je nisam viđao – tvrdio je Vidosav pred gostima kafane.

Zoran još dodaje da je često, kad sedne sa gostima, pričao i priče iz detinjstva. – Kao dečak krao je bostan, ali je dopao u šake gazde njive. Probao je da pobegne međutim, preskočio je ogradu od dva metra, a onda upao u sneg od metra...

Skučen je novinski prostor da bi se prepričale sve izmišljotine kojima je Vidosav zabavljao goste, uspevajući da im ulepša stvarnost– – Vremenom su i gosti u tome učestvovali, priče obogaćivali, neverovatnim i domišljatim dodacima. U tome su, recimo, prednjačili njegov sestrić Radoslav Pejković Čile, Dragoljub Jevdović Labo, tadašnji učitelj i Zoran Milojčević Čombe, tadašnji upravnik pošte u Vitkovcu – kaže naš sagovornik Zoran Vučićević, Vidosavljev sin.

Miroljub Dugalić

-----------------------------------------------------------

Kad tamo, Tito u belom odelu

Negde na putu prema Zagrebu Vidosav je svojevremeno imao defekt na kolima – otkinuo mu se ventil na gumi.

– Kad, iznenada, vidim diže se prašina, ide kolona vozila kad iz jednog izađe Josip u belom odelu… – izmišljao je priču svojim gostima u kafani Vidosav.

– Šta je bilo Vidosave, upitao je Tito, navodno starog prijatelja.

– Kad sam objasnio, Josip, ne trepnuvši, zavuče ruku u džep i izvadi šaku ventila. Veli, ,,popravi gumu i da ti se nađe”.

-----------------------------------------------------------

Hitlerov jauk na nemačkom

Milosav je gostima pričao i o „poseti” Adolfa Hitlera zarobljenicima među kojima je, navodno, bio i on:

– Želi li neko da se rve sa mnom – upitao je Hitler.

– Odmah istupim iz stroja, Hitler svuče košulju ja povrnem rukave. Pogledamo se, on mrdnu brčićima, pohvatamo se za kaiševe i ja ga bacim o zemlju. Čulo se samo ono „gnjak”. Ali, na nemačkom...