Izborni sistem u korist partija

Parlamentarni izbori održani su po nešto izmenjenim pravilima koja su u sadejstvu sa drugim faktorima pokazala svoje političke posledice. Reč je o izbornom sistemu kao jednoj od najvažnijih političkih institucija koja utiče na mnoge druge. Izborni sistem ce i te kako odražava i na ponašanje birača i na ponašanje političara, kao i na rezultate izbora (pretvaranje glasova u mandate), na partijski sistem, način biranja vlade i njenu stabilnost, predstavljanje različitih socijalnih grupa i njihovih interesa. Zato se izborni sistem smatra jednim od najvažnijih elemenata političkog sistema.

Najpre, mogu se zapaziti određene pozitivne posledice izmene izbornih pravila, zbog čega je do njih i došlo. Prvo, nije bilo manipulacije voljom birača od strane političkih stranaka. Mandati su raspodeljeni po unapred utvrđenom redosledu koji je biračima bio poznat pre izbora. Drugo, svaka treća osoba je predstavnik manje zastupljenog pola, odnosno žena, čime se broj žena u parlamentu povećao sa 52 na 82. Konačno, u Srbiji je prvi put uveden jedinstven birački spisak, koji je bez obzira na sve opravdane i neopravdane primedbe otvorio put uređivanju ove važne oblasti. Nigde birački spisak nije idealan i bolji je ikakav nego nikakav. Potreban je permanentan rad na njegovom ažuriranju.

Izborni sistem, u sadejstvu sa ponašanjem stranačkih rukovodstava, proizveo je i određene negativne posledice. Prvo, na izborima je bila slaba identifikovanost opcija koje se biraju. Kada opcije nisu potpuno jasne i vidljive, birači biraju u „mraku“. Drugo, slaba je veza između izbora birača i izbora vlade. Treće, novi saziv parlamenta imaće skoro duplo više parlamentarnih stranaka nego prethodni. Parlament je izrazito fragmentiran. U njemu će sedeti između 34 i 44 identifikovane stranke, sindikata i udruženja. Osim DSS-a, nijedna parlamentarna stranka nije na izbore izašla samostalno! Četvrto, postojeći saziv parlamenta je teritorijalno nereprezentativan. Od 150 opština, 23 grada i glavnog grada Beograda, u Skupštini Srbije 94 opštine nemaju svog poslanika. U njima živi oko 1.300.000 građana Srbije. Osim toga, parlament je još više „beogradocentričan“ nego ranije, jer je u njemu 119 (od ukupno 250) poslanika i poslanica iz Beograda. Iz Novog Sada je 15, Niša i Kragujevca po 10. Peto, nakon izbora nije jasna parlamentarna većina i manjina. Parlamentarne većine, nakon izbora su, inače retke u proporcionalnim izbornim sistemima. Šesto, ostaje slaba veza birača i poslanika. Birači ne znaju ko ih tačno predstavlja jer je Srbija jedna izborna jedinica. Servisiranje izborne jedinice od strane poslanika je najveće tamo gde se oni biraju većinskim jednokružnim sistemom sa jednomandatnim izbornim jedinicama, a najmanje kod proporcionalnog izbornog sistema sa zatvorenim listama. Kod proporcionalnih izbornih sistema sa otvorenim listama i pojedinačno prenosivim glasom, poslanici imaju čvršću vezu sa biračima i izbornom jedinicom i ponašaju se odgovornije, dok je kod sistema zatvorenih lista veća lojalnost partiji. Sedmo, iako je izmenama zakona otvoren put ka slobodnom mandatu i ukidanju „blanko ostavki“, do toga će doći tek promenom člana 102. drugi stav Ustava. Bez slobodnog mandata nema ni slobodnog parlamenta, već samo glasačke mašine koja sledi partijske upravljače. S obzirom na političku kulturu naših poslanika, njihovo ponašanje sa „svojim slobodnim“ mandatima je krajnje neizvesno!

Na proteklim izborima postojali su i određeni efekti usled činjenice da su drugi put od obnavljanja višepartizma održani opšti izbori. Tako smo imali određene strateške i taktičke poteze stranaka i kandidata, ali i različite odluke birača kod različitih izbora (parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih). Bilo je elemenata strateškog glasanja i razdvajanja glasanja za parlamentarne i predsedničke izbore.

Do smanjenja fragmentacije partijskog sistema može doći stepenovanjem cenzusa (za jednu stranku pet odsto, za koaliciju dve stranke sedam odsto) ili uvođenjem neke vrste većinskog ili mešovitog izbornog sistema. Povećanje broja izbornih jedinica smanjilo bi proporcionalnost, a samim tim i fragmentiranost partijskog sistema. Ima više osnova za preispitivanje efekata i učinaka izbornog sistema u Srbiji i za njegovu izmenu, pre svega u pravcu personalizovanosti izbora. To znači uvođenje neke vrste mešovitog, odnosno personalizovanog proporcionalnog sistema. Izražavanje preferenci građana za konkretnog kandidata povećalo bi odgovornost i autonomiju izabranih predstavnika, a smanjilo uticaj partija, što bi ih istovremeno reformisalo iznutra. Efekat bi bio i smanjenje partitokratije koja usporava konsolidaciju demokratije u Srbiji.