Изборни систем у корист партиja

Парламентарни избори одржани су по нешто измењеним правилима која су у садејству са другим факторима показала своје политичке последице. Реч је о изборном систему као једној од најважнијих политичких институција која утиче на многе друге. Изборни систем ce и те како одражава и на понашање бирача и на понашање политичара, као и на резултате избора (претварање гласова у мандате), на партијски систем, начин бирања владе и њену стабилност, представљање различитих социјалних група и њихових интереса. Зато се изборни систем сматра једним од најважнијих елемената политичког система.

Најпре, могу се запазити одређене позитивне последице измене изборних правила, због чега је до њих и дошло. Прво, није било манипулације вољом бирача од стране политичких странака. Мандати су расподељени по унапред утврђеном редоследу који је бирачима био познат пре избора. Друго, свака трећа особа је представник мање заступљеног пола, односно жена, чиме се број жена у парламенту повећао са 52 на 82. Коначно, у Србији је први пут уведен јединствен бирачки списак, који је без обзира на све оправдане и неоправдане примедбе отворио пут уређивању ове важне области. Нигде бирачки списак није идеалан и бољи је икакав него никакав. Потребан је перманентан рад на његовом ажурирању.

Изборни систем, у садејству са понашањем страначких руководстава, произвео је и одређене негативне последице. Прво, на изборима је била слаба идентификованост опција које се бирају. Када опције нису потпуно јасне и видљиве, бирачи бирају у „мраку“. Друго, слаба је веза између избора бирача и избора владе. Треће, нови сазив парламента имаће скоро дупло више парламентарних странака него претходни. Парламент је изразито фрагментиран. У њему ће седети између 34 и 44 идентификоване странке, синдиката и удружења. Осим ДСС-а, ниједна парламентарна странка није на изборе изашла самостално! Четврто, постојећи сазив парламента је територијално нерепрезентативан. Од 150 општинa, 23 града и главног града Београда, у Скупштини Србије 94 општине немају свог посланика. У њима живи око 1.300.000 грађана Србије. Осим тога, парламент је још више „београдоцентричан“ него раније, јер је у њему 119 (од укупно 250) посланика и посланица из Београда. Из Новог Сада је 15, Ниша и Крагујевца по 10. Пето, након избора није јасна парламентарна већина и мањина. Парламентарне већине, након избора су, иначе ретке у пропорционалним изборним системима. Шесто, остаје слаба веза бирача и посланика. Бирачи не знају ко их тачно представља јер је Србија једна изборна јединица. Сервисирање изборне јединице од стране посланика је највеће тамо где се они бирају већинским једнокружним системом са једномандатним изборним јединицама, а најмање код пропорционалног изборног система са затвореним листама. Код пропорционалних изборних система са отвореним листама и појединачно преносивим гласом, посланици имају чвршћу везу са бирачима и изборном јединицом и понашају се одговорније, док је код система затворених листа већа лојалност партији. Седмо, иако је изменама закона отворен пут ка слободном мандату и укидању „бланко оставки“, до тога ће доћи тек променом члана 102. други став Устава. Без слободног мандата нема ни слободног парламента, већ само гласачке машине која следи партијске управљаче. С обзиром на политичку културу наших посланика, њихово понашање са „својим слободним“ мандатима је крајње неизвесно!

На протеклим изборима постојали су и одређени ефекти услед чињенице да су други пут од обнављања вишепартизма одржани општи избори. Тако смо имали одређене стратешке и тактичке потезе странака и кандидата, али и различите одлуке бирача код различитих избора (парламентарних, председничких и локалних). Било је елемената стратешког гласања и раздвајања гласања за парламентарне и председничке изборе.

До смањења фрагментације партијског система може доћи степеновањем цензуса (за једну странку пет одсто, за коалицију две странке седам одсто) или увођењем неке врсте већинског или мешовитог изборног система. Повећање броја изборних јединица смањило би пропорционалност, а самим тим и фрагментираност партијског система. Има више основа за преиспитивање ефеката и учинака изборног система у Србији и за његову измену, пре свега у правцу персонализованости избора. То значи увођење неке врсте мешовитог, односно персонализованог пропорционалног система. Изражавање преференци грађана за конкретног кандидата повећало би одговорност и аутономију изабраних представника, а смањило утицај партија, што би их истовремено реформисало изнутра. Ефекат би био и смањење партитократије која успорава консолидацију демократије у Србији.