Izazov za arhitekte

Potpuno uređenje prostora oko desne obale Dunava, na potesu od marine Dorćol do špica Ade Huje, moglo bi da počne već početkom naredne godine, a prostor od oko 480 hektara, sudeći prema predlozima strukovnih udruženja, biće pretvoren u novi centar poslovanja, stanovanja, sporta i turizma.
Urbanisti počinju da sačinjavaju takozvani program plana, prethodnicu plana detaljne regulacije, čija bi konačna verzija mogla da bude završena do kraja godine. Komercijalizovanje industrijske zone veliki je izazov za planere, jer se to kod nas prvi put radi.

Budući da je reč o izuzetno perspektivnom, ali trenutno zapuštenom, priobalnom pojasu, smeštenom na raskršću međunarodnih koridora, čiju ekskluzivnost određuje blizina centra grada, na predlog gradskog arhitekte, pozvani su timovi Arhitektonskog fakulteta, Društva arhitekata, Društva urbanista, Akademije arhitekture i Klub arhitekata da daju svoju viziju ovog prostora. Oni su ga oslobodili od lučkih, robnotransportnih i skladišnih funkcija i tako otvorili mogućnost za silazak grada na reku.

– Ubuduće ćemo pred sačinjavanje velikih planova raditi anketu, odnosno prostornu proveru lokacije, a struka će imati priliku da ponudi ideje za uređenje prostora, bez ograničenja. To nije obavezujuće, ali puno pomaže urbanistima koji sačinjavaju planove detaljne regulacije. Ovoga puta je rezultat bio sjajan i dobili smo nekoliko dobrih projekata – objašnjava Bobić.

Ta novina u urbanom promišljanju grada iskristalisala je ideju da industrijska zona bude izmeštena na levu obalu Dunava. Svi timovi su uglavnom oko postojeće Luke "Beograd" locirali gradski poslovni centar sa određenim procentom stanovanja. Između Pančevačkog mosta i Ade Huje trebalo bi da bude smešten stambeni blok sa dosta zelenila, dok bi levo i desno od mosta bio formiran zeleni pojas, jer na tom prostoru nije dozvoljeno zidanje. Ada Huja će biti namenjena za rekreaciju, a iza zaliva bi trebalo da bude napravljena velika marina.

– Luka "Beograd", koju je kupila "Delta", trebalo bi da ostane u postojećoj funkciji dok ne bude izgrađena nova luka na levoj obali Dunava. Prostor od 120 hektara koji ona zauzima vremenom će  prerasti u poslovno-stambeni centar. U međuvremenu bi trebalo da budu izmeštena pruga i planirana lokoteretna stanica na levu obalu Dunava, o čemu ozbiljno pregovaramo sa "Železnicama Srbije". Nije dobro da gradski centar postoji bez prostora za stanovanje, jer posle radnog vremena takvi kvartovi postaju pusti i nepristupačni – ističe gradski arhitekta.

Međutim, kako je transformacija industrijske zone u prostor za poslovanje i stanovanje relativna novina kod nas, angažovan je jedan arhitekta iz Glazgova (grada koji je takve poduhvate uspešno ostvario) kao konsultant .

– On treba da osmisli način pripreme programa za plan detaljne regulacije i da nas nauči kako da na najbolji način transformišemo industrijsko tkivo, s obzirom na to da ima veliko iskustvo u toj vrsti posla. To je neka vrsta planiranja koja u prvoj fazi pre nego što se plan konstituiše registruje sve interese i njihove aspiracije na taj prostor. Dakle, treba uzeti u obzir interese grada, privatnika i građana – objašnjava Bobić i dodaje da će se program narednih meseci naći pred planskom komisijom, posle čega će uslediti veliki međunarodni urbanistički konkurs čija će najbolja rešenja biti podloga za konačnu verziju plana detaljne regulacije. U međuvremenu će biti izmenjen generalni plan koji potes od marine Dorćol do Ade Huje tretira kao industrijsku zonu.

-----------------------------------------------------------

Ideje i predlozi

Za tim Arhitektonskog fakulteta prioritet je transformacija Luke "Beograd" u novi trgovačko-poslovni, zabavni i turistički centar regionalnog nivoa. Istočni krak Ade Huje, prema njihovoj ideji, razvija se delom kao novi, ekskluzivni stambeno-poslovni deo Beograda, a delom kao rekreativno područje.
Tim Društva urbanista Beograda predlaže generisanje novog urbanog identiteta područja – Vilingrada. Urbana regeneracija se temelji na novim funkcijama i tehnologijama, svojstvenim ekološko-futurističkoj viziji grada.
Tim Društva arhitekata Beograda ima nameru da lokaciju promoviše u urbani park koji će Beograd odvesti na Dunav i tamo uspostaviti novi, relaksirani gradski centar. Naznake sportsko-rekreativnih sadržaja, koji su se već spontano razvili na ovom području, obogaćuju se i postaju dominantne.
Tim Kluba arhitekata sagledava potes Kalemegdan – Ada Huja kao "izlog" Beograda. Rad uključuje i rešenje saobraćaja kreativnim pristupom (iskorišćavanje reke u funkciji gradskog prevoza). Duž srednje zone područja smeštene su poslovno-stambene funkcije, sa koncentracijom komercijalnih sadržaja oko Pančevačkog mosta.
Akademija arhitekture Srbije koncipira područje Dunavski amfiteatar kao svojevrstan pandan Savskom amfiteatru. Dunav tretiraju kao "vodeni bulevar" u centralnoj zoni Beograda.