U veb-kameru te ljubim

Karlove Vari – Neobičan po temi, ali i po filmskom izrazu, jer se kompletna radnja dešava u jednom kadru i u takozvanom realnom vremenu, novi film scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića „Smrt čoveka na Balkanu”, pošto je trijumfovao na „Sinema siti” festivalu u Novom Sadu i razgalio publiku u Sopotu, dobro je juče nasmejao i publiku i kritičare na 47. Karlovim Varima, na kojem se takmiči u Programu „Forum nezavisnih”.

Priču o usamljenom intelektualcu-kompozitoru (Nikola Kojo), koji već u uvodu filma izvršava samoubistvo pred veb-kamerom svog kućnog računara, Momčilović iz minuta u minut, minimalističkim sredstvima, oslonjen na dijaloge i glumačke majstorije odabrane ekipe, postepeno pretvara u zabavnu mentalitetsku tragikomediju, nudeći u širem kontekstu i satiričnu sliku našeg savremenog društva.

U ovom inteligentno sročenom i inteligentno izvedenom, malom i samo na prvi pogled jednostavnom filmu, Momčilović okuplja čudesnu komšijsku bratiju iz jednog tipičnog velegradskog „zverinjaka”, solitera sa mnogo stanova, kako bi ih u „omeđenom” prostoru pokojnikove sobe okupio da se potpuno „ogole” i pred samim sobom i pred drugima. I najvažnije – pred veb-kamerom čijeg prisustva nisu svesni sve do samog kraja. Prisustvo kamere je čudo. Pred njom se čovek potpuno menja, čini se i boljim i lepšim i plemenitijim nego što jeste. I tu činjenicu Momčilović koristi kako bi od svoje simpatične, a sitnim pokvarenostima, ličnim interesima i sebičluku sklone družine, konačno napravio pristojne ljude, svesne toga sa kakvom se pristojnošću valja nositi u trenucima tragedije.

Ugodno je gledati sa kakvom se lakoćom reditelj Momčilović nosi sa unapred sebi zadatom eksperimentalnom formom filma. Pred statičnom kamerom i samo jednim „ramom” njenog objektiva, što podrazumeva i ograničeni scenografski prostor, dešava se uzbudljiva dinamika događaja baziranih zapravo na stereotipnim, ali izvanredno funkcionalnim dijalozima uzvrpoljenih aktera, koji jedan za drugim ispunjavaju skučeni prostor. Odmah posle pucnja u stan utrčava prvi komšija, po profesiji školski domar koji očigledno i po komšiluku popravlja sve što mu se nađe pod rukom. Njegov lik tumači izvanredni bosanski glumac Emir Hadžihafizbegović, koji dobar deo filma maestralno nosi na svojim leđima, podarivši svom junaku moćan i kompletan psihološki profil.

Njemu se vrlo brzo pridružuje komšija – nervozni i rakijici sklon zgubidan, u vrsnom tumačenju Radoslava Milenkovića, zatim i prirodna i u svojoj maloj roli izdašna Nataša Ninković, pa Anita Mančić, Bojan Žirović („lešinarski” pogrebnik), pa ekipa „nikad na vreme da stigne” Hitne pomoći – Milica Mihajlović i Bojan Lazarov, kao otupela doktorka i njen „boli me uvo za sve osim za kladionicu” medicinski brat. I kao vrh, članovi „u saobraćajnoj gužvi zaglavljene” policijske patrole – Ljubomir Bandović i Branislav Trifunović. Svi oni zajedno dali su svoj maksimalni doprinos Momčilovićevom filmu koji se lepo gleda. Kao da gledate sebe ili svoje komšije u ogledalu...

----------------------------------------------

Posveta češkim autorima i filmovima

Momčilović pred kamerama festivalskih fotoreportera

„Kako je reč o crnoj komediji koja tretira našu stvarnost, nisam ni sumnjao da će film imati dobru komunikaciju sa domaćom publikom. Ali, nakon prikazivanja filma na „Sinema siti” festivalu u Novom Sadu, na kojem je srpske filmove nagrađivao isključivo inostrani žiri, osetio sam da film veoma dobro komunicira i sa ljudima koji nisu sa našeg podneblja. Priznajem, bio sam prijatno iznenađen reakcijom inostranih producenata, kritičara i distributera. Slična stvar se desila sada i u Karlovim Varima, publika je reagovala vrlo dobro, smejala se na pravim mestima. Biću iskren, tome sam se potajno nadao, jer moj film ima u sebi nešto češko i na neki način je posveta češkim autorima i filmovima kao i češkom humoru, kaže scenarista i reditelj Miroslav Momčilović, sa kojim su se yjedno publici predstavili glumac Bojan Lazarov, kao i izvršni producent, ali i kompozitor Predrag Šarović.