Diploma ne važi, otkaz profesoru

Povodom sumnje da su neki radnici MUP-a Srbije i drugih državnih organa kupili ispite i diplome Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije počeo je, saznaje "Politika", proveru školskih papira svih policajaca koji imaju diplomu ili su magistrirali na ovom fakultetu. Ministar prosvete Slobodan Vuksanović izjavio je juče da "može da se desi" da istraga o korupciji bude proširena i na druge univerzitete u Srbiji. Profesoru za koga se ustanovi da je prodavao ispite i diplome sledi otkaz, a student može biti izbačen sa univerziteta. Nelegalno stečene diplome i položeni ispiti se poništavaju. To proizilazi iz Zakona o visokom obrazovanju i radnom odnosu, kao i iz statuta i drugih akata visokoškolskih institucija.

Prema tumačenjima pravnika s fakulteta u Srbiji, svi zaposleni na kragujevačkom Pravnom fakultetu za koje se utvrdi da su prodavali ispite i diplome mogli bi da izgube posao. Oni bi trebalo da budu privremeno udaljeni s posla u vreme kad se protiv njih vodi krivični postupak. To zapravo nalaže Zakon o radu koji se u ovakvim slučajevima primenjuje, s obzirom na to da tu oblast ne reguliše Zakon o visokom obrazovanju.

U Zakonu o radu decidirano stoji da se zaposleni privremeno udaljuje s posla ukoliko je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog "krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi s radom". A ukoliko se dokaže da je zaista učinio pomenuto krivično delo onda mu sledi otkaz.

Pravnici se slažu da je teško dokazati da je ispit kupljen, a još teže - diploma fakulteta, ali ako se to utvrdi, zaposlenom u državnoj instituciji trebalo bi da sleduje otkaz, dok sudbina zaposlenog u privatnom preduzeću zavisi od njegovog poslodavca.

Advokat Božo Prelević smatra da neće biti poništavanja diploma, već određenih ispita koji su "položeni" kod korumpiranih profesora.

- Nema dileme da se to radi, to je javna tajna, samo je pitanje zbog čega ovih akcija nije bilo i ranije. Kupovina diploma i ispita, mogućno je, događa se u visokoškolskim ustanovama u Beogradu, a najverovatnije i ostalim fakultetima širom Srbije - smatra Prelević.

Na zahtev Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu, 2003. godine je pokrenuta istraga protiv 22 osobe osumnjičene za organizovano falsifikovanje i lažno polaganje ispita na Pravnom fakultetu u Beogradu. Šest osoba je uhapšeno, na čelu s braćom Ivanom i Igorom Petrićem i protiv njih je iste godine podignuta i optužnica.

Kako su svojevremeno mediji objavili, oni su optuženi da su omogućili nezakonito polaganje ispita za 900 studenata od kojih su mnogi završili fakultet na taj način i u međuvremenu se zaposlili i rade kao ugledni pravnici. Usluge polaganja ispita i falsifikovanja potpisa u indeksu naplaćivali su od 200 do 750 evra. Petrići su bili zaduženi za kontakt sa studentima i "sklapanje poslova" sa osobama koje su polagale ispite umesto studenta. Javnosti nije saopšteno da li je u ovom slučaju doneta pravnosnažna sudska presuda.

U to vreme se takođe pričalo i to da ovaj "posao" ne bi mogao da se uradi bez "podrške" profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Međutim, policijska istraga tada nije osumnjičila nijednog profesora.

O ponašanju profesora se, doduše, govori i u nekim univerzitetskim aktima. U Statutu Beogradskog univerziteta se navodi da zaposleni moraju da se pridržavaju etičkih načela i da Senat BU donosi kodeks profesionalne etike u kome se, između ostalog, reguliše i odnos nastavnika prema studentima, kao i način i postupak utvrđivanja odgovornosti za povredu etičkih načela.

Za studente, međutim, isključivo važe odredbe Zakona o visokom obrazovanju i akti univerziteta. Visokoškolska ustanova oglašava poništavanje diplome i dodatka diplome kad nisu ispunjene sve ispitne obaveze. Fakultet takođe oglašava poništavanje i magistarskog i doktorskog rada ukoliko se utvrdi da nije rezultat samostalnog rada, da nije originalan rad i slično. A ministar prosvete po službenoj dužnosti oglašava nevažećom diplomom onu koja je izdata od neovlašćene organizacije.

Svaki ispit za koji se utvrdi da je nezakonito položen takođe se poništava na fakultetu, a student bi zbog toga trebalo da bude izbačen sa fakulteta. Ali pravnici juče nisu znali da nam kažu da li će se tako zaista i provesti student koji je pribegao prevarama, jer se ta oblast sada reguliše pojedinim aktima univerziteta, a neki od njih još nisu doneti.

Prema zakonskim odredbama, za povredu disciplinske odgovornosti student zapravo odgovara samostalnoj visokoškolskoj ustanovi, odnosno univerzitetu. Za teži prekršaj discipline student može trajno, bez ograničenja, da bude isključen sa studija, tačnije sa univerziteta na kome je studirao. Opštim aktom univerziteta utvrđuju se lakše i teže povrede, kao i disciplinski postupak i disciplinski organi koji vode taj postupak. Takav akt još, recimo, nije usvojen na Univerzitetu u Beogradu. Reč je o Pravilniku o disciplinskoj odgovornosti studenata koji tek što je "zeleno svetlo" dobio na Senatu. A da bi bio važeći mora da prođe i Savet Beogradskog univerziteta.

Pravnici upozoravaju i da ono što se reguliše statutima i aktima univerziteta ne mora da bude isto za sve visokoškolske ustanove u Srbiji. Svaki univerzitet je samostalna celina i ima svoja "pravila igre" koja samo ne smeju i ne mogu biti u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o radu i drugim propisima koji važe u zemlji. Iz toga se može zaključiti da će student izbačen s jednog univerziteta možda moći da nastavi studije na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji, državnoj ili privatnoj.

Aleksandra Brkić
Danijela Vukosavljević

-----------------------------------------------------------

Đuran: Angažovaćemo profesore iz Beograda

Kragujevac – Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Miloš Đuran ocenio je juče da je "afera na Pravnom fakultetu nanela nemerljivu štetu celokupnom prosvetnom sistemu Srbije i najavio mere za izbor novog rukovodstva tog fakulteta i angažovanje profesora s drugih visokoškolskih ustanova". "Planom mera iduće sedmice normalizovaćemo u potpunosti nastavu na Pravnom fakultetu, koja tokom ove sedmice praktično nije prekidana, već iz određenih predmeta nisu održana predavanja i ispiti", izjavio je Đuran novinarima, prilikom promocije deset profesora Univerziteta u Kragujevcu u doktore nauka.

Istakavši da će sednica Saveta Pravnog fakulteta, najvišeg organa upravljanja, biti održana u ponedeljak, rektor je kazao da bi tada trebalo da se izabere novo rukovodstvo fakulteta. "Ako ne bude dovoljno kadrova da se nastava odvija normalno, biće angažovani profesori s drugih pravnih fakulteta, pre svega Pravnog fakulteta u Beogradu", rekao je on. Prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Snežana Soković najavila je da će uhapšeni profesori biti suspendovani. "Zakon nas obavezuje da u slučajevima kada je protiv profesora pokrenut sudski postupak da ih suspendujemo", objasnila je Sokovićeva.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Rektor traži da se korupcija prijavi

Niš – Afera o korupciji na Pravnom fakultetu u Kragujevcu izazvala je velika komešanja i u Nišu. Na zvaničnim mestima – u rukovodstvu Niškog univerziteta i na svim fakultetima – ističe se da korupcije nema, oštro se osuđuje pojava otkrivena u centru Šumadije i traži krivično gonjenje za sve one koju uzimaju mito i naplaćuju ispite i prodaju diplome.

Nezvanično, u Nišu se govori da i na ovdašnjim fakultetima ima korupcije i "cenovnika" za ispite. Malo je, međutim, onih koji će uprti prstom na fakultet i profesora koji uzima novac. Oni studenti koji plaćaju – dobrovoljno ili pod ucenom – ćute, jer i sami mogu doći pod udar zakona, a bili bi im i poništeni plaćeni (kupljeni) ispiti.

I dok je sve u domenu sumnji, svoj zvaničan stav izneo je Kolegijum Niškog univerziteta. Rektor Radoslav Bubanj uputio je dopis svim dekanima fakulteta i predsednicima studentskih organizacija u kojem ih poziva na saradnju. Zahtevajući da se ovoj negativnoj pojavi efikasno stane na put, rektor Bubanj traži od dekana da saznanja o korupciji obavezno prijave nadležnim organima. Studentske organizacije i studentski parlament pozvani su da ukažu na sve vrste zloupotreba, nesavesnog rada i ucena i da o tome obaveštavaju rukovodstvo fakulteta i univerziteta i slučajeve prijavljuju MUP-u i drugim organima gonjenja. U dopisu je zatraženo takođe da se ubuduće obavezno, bar jednom u semestru, organizuju zvanični skupovi na fakultetima na kojim bi se razmatrala regularnost nastave i ispita i, posebno, efikasnost studija.

T. T.

-----------------------------------------------------------

Studentski protest, deset godina posle

Univerzitetski profesori, dekani i bivši demonstranti juče su se, na Fakultetu političkih nauka, prisetili studentskih protesta iz 1996/97. godine raspravljajući o dostignućima i značaju ovih protesta za demokratizaciju Srbije. Deset godine posle šetnji po ulicama i sukoba s policijom, profesori koji su zajedno sa studentima i ostalim građanima pokušavali da sruše autoritarni režim, sukobili su mišljenja.

Miodrag Gavrilović, član pokreta Otpor, naglasio je da su mladi ljudi imali mnogo razloga za nezadovoljstvo i da su želeli da usade ljudima misao da nešto može da se promeni nabolje. Protest, za koji je planirano da traje od dve do tri nedelje, i čiji je neposredni povod bila krađa glasova na lokalnom nivou, produžio se na 119 dana.

– Želeli smo da branimo svoj glas, da pokažemo da postojimo i da pokažemo da imamo svoje vrednosti. Mislim da smo uspeli u svojim zahtevima – istakao je Gavrilović.

I dr Zagorka Golubović, profesor Filozofskog fakulteta, smatra da mladići i devojke koji su stajali ispred policijskih kordona imaju na šta da budu ponosni, ali zabrinjava je činjenica da sadašnje generacije nisu svesne značaja tadašnjih događaja.

– Interesovanje mladih za politiku opada, a izgleda da naš entuzijazam nismo preneli na mlađe ljude koji postaju razočarani u politiku. Nisu svesni da apstinencijom odbacuju odgovornost za svoju neaktivnost i jačanje desničarskih partija – istakla je profesorka Golubović.

Ipak, profesor dr Ljubiša Rajić smatra da šest godina posle petooktobarskih promena Univerzitet nije daleko odmakao, a u međuvremenu su, kako je rekao, mnoge biografije "oprane".

– I dalje ne postoji svest da se neke stvari moraju menjati oštro, što pokazuje najnovije otkrivanje korupcije. Mnogobrojni rektori koji su se izmenjali mogli su barem tablu s najsitnijim slovima da stave na zgradu Rektorata pored mesta na kojem je policija brutalno pretukla demonstrante – ističe profesor Rajić i dodaje da smo ipak dobili aktivne studentske organizacije koje, nažalost, ne mogu da menjaju organizaciju fakulteta i profesore.

Rasprave vođene na ovom skupu, na kojem je učestvovalo oko 40 govornika, biće publikovane u zborniku nazvanom "Duh mladosti".