Диплома не важи, отказ професору

Поводом сумње да су неки радници МУП-а Србије и других државних органа купили испите и дипломе Правног факултета у Крагујевцу, Сектор унутрашње контроле МУП-а Србије почео је, сазнаје "Политика", проверу школских папира свих полицајаца који имају диплому или су магистрирали на овом факултету. Министар просвете Слободан Вуксановић изјавио је јуче да "може да се деси" да истрага о корупцији буде проширена и на друге универзитете у Србији. Професору за кога се установи да је продавао испите и дипломе следи отказ, а студент може бити избачен са универзитета. Нелегално стечене дипломе и положени испити се поништавају. То произилази из Закона о високом образовању и радном односу, као и из статута и других аката високошколских институција.

Према тумачењима правника с факултета у Србији, сви запослени на крагујевачком Правном факултету за које се утврди да су продавали испите и дипломе могли би да изгубе посао. Они би требало да буду привремено удаљени с посла у време кад се против њих води кривични поступак. То заправо налаже Закон о раду који се у оваквим случајевима примењује, с обзиром на то да ту област не регулише Закон о високом образовању.

У Закону о раду децидирано стоји да се запослени привремено удаљује с посла уколико је против њега покренут кривични поступак због "кривичног дела учињеног на раду или у вези с радом". А уколико се докаже да је заиста учинио поменуто кривично дело онда му следи отказ.

Правници се слажу да је тешко доказати да је испит купљен, а још теже - диплома факултета, али ако се то утврди, запосленом у државној институцији требало би да следује отказ, док судбина запосленог у приватном предузећу зависи од његовог послодавца.

Адвокат Божо Прелевић сматра да неће бити поништавања диплома, већ одређених испита који су "положени" код корумпираних професора.

- Нема дилеме да се то ради, то је јавна тајна, само је питање због чега ових акција није било и раније. Куповина диплома и испита, могућно је, догађа се у високошколским установама у Београду, а највероватније и осталим факултетима широм Србије - сматра Прелевић.

На захтев Првог општинског тужилаштва у Београду, 2003. године је покренута истрага против 22 особе осумњичене за организовано фалсификовање и лажно полагање испита на Правном факултету у Београду. Шест особа је ухапшено, на челу с браћом Иваном и Игором Петрићем и против њих је исте године подигнута и оптужница.

Како су својевремено медији објавили, они су оптужени да су омогућили незаконито полагање испита за 900 студената од којих су многи завршили факултет на тај начин и у међувремену се запослили и раде као угледни правници. Услуге полагања испита и фалсификовaња потписа у индексу наплаћивали су од 200 до 750 евра. Петрићи су били задужени за контакт са студентима и "склапање послова" са особама које су полагале испите уместо студента. Јавности није саопштено да ли је у овом случају донета правноснажна судска пресуда.

У то време се такође причало и то да овај "посао" не би могао да се уради без "подршке" професора Правног факултета у Београду. Међутим, полицијска истрага тада није осумњичила ниједног професора.

О понашању професора се, додуше, говори и у неким универзитетским актима. У Статуту Београдског универзитета се наводи да запослени морају да се придржавају етичких начела и да Сенат БУ доноси кодекс професионалне етике у коме се, између осталог, регулише и однос наставника према студентима, као и начин и поступак утврђивања одговорности за повреду етичких начела.

За студенте, међутим, искључиво важе одредбе Закона о високом образовању и акти универзитета. Високошколска установа оглашава поништавање дипломе и додатка дипломе кад нису испуњене све испитне обавезе. Факултет такође оглашава поништавање и магистарског и докторског рада уколико се утврди да није резултат самосталног рада, да није оригиналан рад и слично. А министар просвете по службеној дужности оглашава неважећом дипломом ону која је издата од неовлашћене организације.

Сваки испит за који се утврди да је незаконито положен такође се поништава на факултету, а студент би због тога требало да буде избачен са факултета. Али правници јуче нису знали да нам кажу да ли ће се тако заиста и провести студент који је прибегао преварама, јер се та област сада регулише појединим актима универзитета, а неки од њих још нису донети.

Према законским одредбама, за повреду дисциплинске одговорности студент заправо одговара самосталној високошколској установи, односно универзитету. За тежи прекршај дисциплине студент може трајно, без ограничења, да буде искључен са студија, тачније са универзитета на коме је студирао. Општим актом универзитета утврђују се лакше и теже повреде, као и дисциплински поступак и дисциплински органи који воде тај поступак. Такав акт још, рецимо, није усвојен на Универзитету у Београду. Реч је о Правилнику о дисциплинској одговорности студената који тек што је "зелено светло" добио на Сенату. А да би био важећи мора да прође и Савет Београдског универзитета.

Правници упозоравају и да оно што се регулише статутима и актима универзитета не мора да буде исто за све високошколске установе у Србији. Сваки универзитет је самостална целина и има своја "правила игре" која само не смеју и не могу бити у супротности са Законом о високом образовању, Законом о раду и другим прописима који важе у земљи. Из тога се може закључити да ће студент избачен с једног универзитета можда моћи да настави студије на некој другој високошколској установи у Србији, државној или приватној.

Александра Бркић
Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Ђуран: Ангажоваћемо професоре из Београда

Крагујевац – Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Милош Ђуран оценио је јуче да је "афера на Правном факултету нанела немерљиву штету целокупном просветном систему Србије и најавио мере за избор новог руководства тог факултета и ангажовање професора с других високошколских установа". "Планом мера идуће седмице нормализоваћемо у потпуности наставу на Правном факултету, која током ове седмице практично није прекидана, већ из одређених предмета нису одржана предавања и испити", изјавио је Ђуран новинарима, приликом промоције десет професора Универзитета у Крагујевцу у докторе наука.

Истакавши да ће седница Савета Правног факултета, највишег органа управљања, бити одржана у понедељак, ректор је казао да би тада требало да се изабере ново руководство факултета. "Ако не буде довољно кадрова да се настава одвија нормално, биће ангажовани професори с других правних факултета, пре свега Правног факултета у Београду", рекао је он. Продекан за наставу Правног факултета Снежана Соковић најавила је да ће ухапшени професори бити суспендовани. "Закон нас обавезује да у случајевима када је против професора покренут судски поступак да их суспендујемо", објаснила је Соковићева.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Ректор тражи да се корупција пријави

Ниш – Афера о корупцији на Правном факултету у Крагујевцу изазвала је велика комешања и у Нишу. На званичним местима – у руководству Нишког универзитета и на свим факултетима – истиче се да корупције нема, оштро се осуђује појава откривена у центру Шумадије и тражи кривично гоњење за све оне коју узимају мито и наплаћују испите и продају дипломе.

Незванично, у Нишу се говори да и на овдашњим факултетима има корупције и "ценовника" за испите. Мало је, међутим, оних који ће упрти прстом на факултет и професора који узима новац. Они студенти који плаћају – добровољно или под уценом – ћуте, јер и сами могу доћи под удар закона, а били би им и поништени плаћени (купљени) испити.

И док је све у домену сумњи, свој званичан став изнео је Колегијум Нишког универзитета. Ректор Радослав Бубањ упутио је допис свим деканима факултета и председницима студентских организација у којем их позива на сарадњу. Захтевајући да се овој негативној појави ефикасно стане на пут, ректор Бубањ тражи од декана да сазнања о корупцији обавезно пријаве надлежним органима. Студентске организације и студентски парламент позвани су да укажу на све врсте злоупотреба, несавесног рада и уцена и да о томе обавештавају руководство факултета и универзитета и случајеве пријављују МУП-у и другим органима гоњења. У допису је затражено такође да се убудуће обавезно, бар једном у семестру, организују званични скупови на факултетима на којим би се разматрала регуларност наставе и испита и, посебно, ефикасност студија.

Т. Т.

-----------------------------------------------------------

Студентски протест, десет година после

Универзитетски професори, декани и бивши демонстранти јуче су се, на Факултету политичких наука, присетили студентских протеста из 1996/97. године расправљајући о достигнућима и значају ових протеста за демократизацију Србије. Десет године после шетњи по улицама и сукоба с полицијом, професори који су заједно са студентима и осталим грађанима покушавали да сруше ауторитарни режим, сукобили су мишљења.

Миодраг Гавриловић, члан покрета Отпор, нагласио је да су млади људи имали много разлога за незадовољство и да су желели да усаде људима мисао да нешто може да се промени набоље. Протест, за који је планирано да траје од две до три недеље, и чији је непосредни повод била крађа гласова на локалном нивоу, продужио се на 119 дана.

– Желели смо да бранимо свој глас, да покажемо да постојимо и да покажемо да имамо своје вредности. Мислим да смо успели у својим захтевима – истакао је Гавриловић.

И др Загорка Голубовић, професор Филозофског факултета, сматра да младићи и девојке који су стајали испред полицијских кордона имају на шта да буду поносни, али забрињава је чињеница да садашње генерације нису свесне значаја тадашњих догађаја.

– Интересовање младих за политику опада, а изгледа да наш ентузијазам нисмо пренели на млађе људе који постају разочарани у политику. Нису свесни да апстиненцијом одбацују одговорност за своју неактивност и јачање десничарских партија – истакла је професорка Голубовић.

Ипак, професор др Љубиша Рајић сматра да шест година после петооктобарских промена Универзитет није далеко одмакао, а у међувремену су, како је рекао, многе биографије "опране".

– И даље не постоји свест да се неке ствари морају мењати оштро, што показује најновије откривање корупције. Многобројни ректори који су се измењали могли су барем таблу с најситнијим словима да ставе на зграду Ректората поред места на којем је полиција брутално претукла демонстранте – истиче професор Рајић и додаје да смо ипак добили активне студентске организације које, нажалост, не могу да мењају организацију факултета и професоре.

Расправе вођене на овом скупу, на којем је учествовало око 40 говорника, биће публиковане у зборнику названом "Дух младости".