Ruska igra uz obale Sirije

Dolivanje ulja na vatru, uobičajena vojna vežba, pripreme za evakuaciju ruskih građana na radu u Siriji, zauzimanje strateških pozicija u energetski jakom regionu, akcija spasavanja predsednika Bašara al Asada ili, čak, pokušaj prisvajanja dela sirijske teritorije... Sve su to pitanja koja su se nametnula posle jučerašnjih vesti da je nekoliko brodova ruske Crnomorske flote krenulo ka obalama ratom potresane bliskoistočne mediteranske države.

Za svako od postavljenih pitanja mogao bi se naći racionalan odgovor. Ali nijedan ne rešava ono što je najvažnije – ne donosi ni mir, ni valjan dogovor predstavnika režima predsednika Asada i opozicionih vođa o, makar i privremenom, odlaganju oružja. Podsetimo, pre neki dan je obznanjen podatak da je broj poginulih u ratu u Siriji već premašio 13.000.

Ono što svakako utiče na produženje drame sirijskog naroda jeste nespremnost velikih sila, pre svega SAD i Rusije, da se u okviru Ujedinjenih nacija sporazumeju o jedinstvenom rešenju za obustavu nasilja u ovoj državi. Rusija u tom smislu traži dogovor vlasti u Damasku i pobunjenika, Zapad insistira na žestokim sankcijama. Ali navedene sankcije teško bi pogodile i sirijske poslovne partnere u Rusiji. To Moskva ne može da dozvoli.

Asadovi oponenti, koji su juče boravili u ruskoj prestonici, stvar dižu na viši nivo. Kako je izjavio jedan njihov predstavnik: „Ono što se tamo (u Siriji) događa nisu neslaganja između opozicije i vlade, već – revolucija“. Pomenuti je čak celu situaciju uporedio sa svojevremenim raspadom Sovjetskog Saveza. U Moskvi, koja zna kroz šta je sve Rusija prolazila u navedenom periodu, takva izjava nije dočekana sa ushićenjem.

„Rusi moraju da budu svesni da se Asadov režim preobratio u opasnost, ne samo za Siriju, nego i ceo region, a potvrde toga već stižu iz Libana i Turske“, izjavio je tokom susreta sa ruskim diplomatama Džordž Sabra, predstavnik sirijskih hrišćana.

Sa druge strane, mada su pomenuti izaslanici naglasili da je za njihovu zemlju Rusija jedna od najvažnijih država, u Moskvi su svesni da bi odustajanjem od podrške Asadu mogli da izgube poslednjeg strateškog saveznika na Bliskom istoku. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je Sirija jedan od jakih ekonomskih partnera Rusije, pogotovo kada je reč o isporukama naoružanja. Pre šest godina između dve zemlje u tom smislu je potpisan ugovor vredan 5,5 milijardi dolara. Samo su novonastale okolnosti sprečile da se pomenuti ugovor ispoštuje do poslednjeg slova.

Ruski adut jeste i činjenica da međunarodno delovanje u, na primer, Iraku nije dalo traženi rezultat. Pucnjava je utihnula, ali nije donela najavljivanu političku stabilnost, ni bolje uslove za život tamošnjih građana. Kako se pre neki dan izjasnio ruski predsednik Vladimir Putin, Moskva neće pristati na bilo kakvu vojnu intervenciju protiv režima u Damasku bez prethodnog „zelenog svetla” Saveta bezbednosti UN, u kojem Rusija raspolaže – pravom veta.

Interesantno, kretanje ruskih brodova ka sirijskoj obali, tačnije Tartusu, ruskoj vojnoj bazi u Sredozemlju, u SAD nisu doživeli preterano dramatično. Po mišljenju Vašingtona reč je o – uobičajenim manevrima. Mirnoću Amerikanaca, na neki način, potkrepljuje i pisanje ruskih medija po kojima je Moskva odlukom da Damasku ne isporučuje novo naoružanje, posebno kada je reč o avijaciji, na neki način, stavila na znanje da je, pod određenim uslovima, spremna da se odrekne i samog Asada.

Na ne tako davno održanom samitu G-20 šef ruske države Vladimir Putin bio je odlučan da je važno da u Siriji ne dođe do proste smene režima, već do stvaranja takve situacije u zemlji koja bi omogućila postizanje mira. Moskva i dalje insistira na tome i traži od sirijske opozicije da se politički ujedini kako bi mogla da predstavlja istinsku alternativu Asadovom režimu.

Jer jedino jaka konkurencija aktuelnoj vlasti može da garantuje da zemlja, posle eventualnih promena, neće upasti u nefunkcionalni politički kolaps i dodatne sukobe, što bi, svakako, štetilo ruskim interesima u ovoj zemlji, pa i u čitavom bliskoistočnom regionu.

Slobodan Samardžija