"Odokativni" rejting

Privatni penzioni fondovi, koji su po Zakonu obavezni da kupuju prvoklasne vrednosne papire kako bi na taj način očuvali i uvećali kapital svojih ulagača, u Srbiji ne mogu da budu sigurni da nisu kupili "mačku u džaku", jer ne postoje rejting organizacije koje bi utvrdile rejting emitenata i njihovih hartija.

Te nezavisne firme, koje po određenim kriterijumima rangiraju kompanije i njihove hartije dodeljujući im standardizovane ocene u vidu međunarodnih oznaka prepoznatljivih investitorima, jedine su tržišne institucije koje nedostaju srpskom tržištu kapitala, ukazuje za naš list Branislav Jorgić, osnivač i vlasnik prve privatne brokerske kuće u Srbiji "Jorgić broker".

Uobičajeni dvojac – listing i rejting

Istini za volju, ni u velikom broju zemalja u tranziciji u kojima je tržište kapitala tek "izašlo iz pelena" ne postoje rejting organizacije pa su investitori prinuđeni da kupuju akcije i druge papire oslanjajući se na dostupne, relativno oskudne, a često i nedovoljno aktuelne podatke o emitentima i o njihovom poslovanju.

Ovo pogotovo ukoliko se, kao na srpskoj berzi, sve akcije promeću na nezvaničnom tržištu, jer se firme još nisu osmelile na listing, koji podrazumeva i njihovu obavezu da obelodanjuju sve relevantne podatke za donošenje blagovremene investicione odluke.

Doduše, na tržištima u razvoju, kakvo je naše, investitorima ide naruku to što su startne cene akcija, po pravilu, ispod realnih, tako da je rast njihove vrednosti uobičajen, a time i kapitalni dobitak.

Međutim, utvrđivanje rejtinga kompanija je značajno ne samo kao orijentir za investitore i postojeće akcionare već i kao svojevrsni alibi za portfolio ulagače, kakvi su fondovi, pred eventualno nezadovoljnim akcionarima koji ne bi bili zadovoljni prinosom uprkos ulaganju u najbolje rangirane akcije.

Istovremeno, samostalni mali investitori, koji nemaju analitičke službe da im pomognu u donošenju investicionih odluka, oslanjanjem na rejting emitenata i njihovih hartija lakše bi se odlučivali u šta da ulože svoj novac. Rejting je veoma bitan i prilikom emisije novih akcija i njihove inicijalne (prve) javne ponude, jer od toga kako je vrednovana kompanija – emitent može da zavisi i uspeh emisije, odnosno iznos sredstava koji će se prikupiti na tržištu, naglašava Jorgić.

Indeksni orijentir za kupce

U situaciji u kojoj ne postoji zvanično berzansko tržište, niti rejting kompanija, investitori često prate berzanske indekse, pre svega Belex15, i ulažu najlikvidnije akcije koje ulaze u indeksnu korpu.

Ako vrednost indeksa počne da pada, to je znak da je pojeftinjenje akcija dominantni trend i da bi bilo dobro da vlasnici promene strukturu portfelja koji poseduju.

Utvrđivanje rejtinga kompanija je značajno, jer se potencijalnim investitorima šalje poruka da je emitent sposoban da servisira obaveze prema kupcima njihovih vrednosnih papira, dok revizorske kuće ocenjuju verodostojnost finansijskih izveštaja kompanija, objašnjava naš sagovornik.

Rangiranje firmi je dobrovoljno, pri čemu je interes kompanija da imaju utvrđen rejting i da ga poboljšaju presudan, jer na taj način demonstriraju svoju poslovnu samouverenost i spremnost da se podvrgnu javnom ocenjivanju, što im donosi nove klijente i privlači investitore.

Potreba za ovakvim ocenjivanjem pojaviće se u Srbiji vrlo brzo, uveren je Jorgić, koji očekuje da se na Beogradskoj berzi ove godine na organizovanom berzanskom tržištu nađe više firmi, kao i da startuju prve (inicijalne) javne ponude akcija radi prikupljanja svežeg kapitala za razvoj.

Međutim, ne treba gubiti iz vida da i na vanberzanskom tržištu, kakvo je srpsko trenutno, postoji atraktivna finansijska roba koja obezbeđuje kupcima solidne a često i veoma velike prinose.

Tako su počeli da se razvijaju giganti poput Majkorsofta ili Kseroksa, koji su imali investitore uverene u njihovu poslovnu perspektivu, kaže Jorgić.