U BiH stvarnost prevazilazi maštu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da su političke, nacionalne, kulturne i verske podele prepoznatljiva obeležja Bosne i Hercegovine, potvrdili su rezultati istraživanja Evropskog defendološkog centra u Banjaluci, na čijem čelu je profesor banjalučke  Više škole unutrašnjih poslova dr Duško Vejnović. Istraživanje je urađeno na temu „Politička kultura, dijalog, tolerancija i demokratija u Republici Srpskoj i BiH”.

U razgovoru za „Politiku” Vejnović je rekao da je 60 odsto ispitanika političku situaciju u BiH ocenilo kao – lošu, a 59 odsto smatra da je politička kultura u BiH – takođe loša. „Da je govor mržnje  vrlo rasprostranjen i ozbiljan problem u javnom i političkom životu slaže se 66 procenata ispitanika. Čak 64 odsto ispitanika smatra da političke elite  često koriste govor mržnje kao vid političke komunikacije sa drugim narodima”, kazao je dr Duško Vejnović.

On je objasnio da kao uzroke nacionalne, verske mržnje, netrpeljivosti, netolerancije i govora mržnje 56 ispitanika vidi u delu istorije i kolektivnom pamćenju naroda u BiH. „Čak 70 odsto anketiranih smatra da grupna zatvorenost, predrasude, isključivost i neobjektivnost, nekritični odnos prema pripadnicima drugih naroda i verskih zajednica uzrokuju mržnju i netrpeljivost”, naveo je naš sagovornik.

Dr Vejnović je istakao da se „značajan broj ispitanika – 63 odsto – slaže da političke elite stvaraju plimu mržnje i netolerancije zbog skretanja pažnje javnosti sa stvarnih društvenih problema: velike nezaposlenosti, niskog životnog standarda”...

„Posmatrajući istoriju ovih krajeva može se reći da je ona bila vojna i diplomatska, a ne ekonomska i kulturna. Ovde se bez prijatelja mora, ali bez neprijatelja ne može. Nacionalni heroji i nacionalni identitet u BiH su uvek u prvom planu, dok se demokratski kompromisi zanemaruju, što nije samo posledica unutrašnjih podela, nego i politike velikih sila – otomanske, venecijanske, habsburške”, istakao je dr Duško Vejnović.

Istraživanje je potvrdilo da je osnovno obležje političke kulture u BiH provincijalizam, patrijarhalni mentalitet i nepoverenje prema drugom i drugačijem. „Mržnja se ne sme gurati pod tepih. Ona se mora rešavati u svesti građana, mora se prevazilaziti kulturom dijaloga i tolerancijom. U BiH se previše priča, a premalo misli”, stav je dr Vejnovića.

On je ocenio da su „ove podele ozbiljna prepreka u stvaranju građanskog ili civilnog društva”. „Ako je neka politika bila definisana kao mudrost upravljanja ljudima i stvarima za ostvarivanje najviših vrednosti – istine, pravde, slobode, onda se ona danas definiše kao ogolela i krvoločna borba društvenih grupa i pojedinaca za osvajanje moći, vlasti i koristi koje uz to idu”, navodi Vejinović.

Govoreći o načinu izlaska iz ovakvog stanja on kaže: „Pred nama u BiH je vrlo važan i težak zadatak. Moramo da se učimo dijalogu i toleranciji, jer naše nevolje proističu iz činjenice da mi ne možemo da komuniciramo jedni s drugim. Samo vaspitanjem i obrazovanjem za dijalog i toleranciju može se steći svest da su drugi čovek i naša kultura naša dopuna, a ne naš pakao. Ko nije trpeljiv, ne može da bude savremen čovek. Da bi to postigao, on mora da osluškuje različite glasove vremena i različite načine govora, jer samo tako ima mogućnost da upoređuje, bira i stvara. Jedan uistinu dijaloški način mišljenja i življenja imao bi za posledicu da među misliocima ne bi bilo dogmatika, među vernicima ne bi bilo fanatika, a među političarima ne bi bilo tirana”.

I ovo potvrđuje da je banjalučki književnik Tihomir Levajac rečenicom u knjizi Oproštajno pismo starog hrasta – da u BiH „stvarnost prevazilazi maštu” – pogodio u središte stvari.

Boro Marić