У БиХ стварност превазилази машту

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да су политичке, националне, културне и верске поделе препознатљива обележја Босне и Херцеговине, потврдили су резултати истраживања Европског дефендолошког центра у Бањалуци, на чијем челу је професор бањалучке  Више школе унутрашњих послова др Душко Вејновић. Истраживање је урађено на тему „Политичка култура, дијалог, толеранција и демократија у Републици Српској и БиХ”.

У разговору за „Политику” Вејновић је рекао да је 60 одсто испитаника политичку ситуацију у БиХ оценило као – лошу, а 59 одсто сматра да је политичка култура у БиХ – такође лоша. „Да је говор мржње  врло распрострањен и озбиљан проблем у јавном и политичком животу слаже се 66 процената испитаника. Чак 64 одсто испитаника сматра да политичке елите  често користе говор мржње као вид политичке комуникације са другим народима”, казао је др Душко Вејновић.

Он је објаснио да као узроке националне, верске мржње, нетрпељивости, нетолеранције и говора мржње 56 испитаника види у делу историје и колективном памћењу народа у БиХ. „Чак 70 одсто анкетираних сматра да групна затвореност, предрасуде, искључивост и необјективност, некритични однос према припадницима других народа и верских заједница узрокују мржњу и нетрпељивост”, навео је наш саговорник.

Др Вејновић је истакао да се „значајан број испитаника – 63 одсто – слаже да политичке елите стварају плиму мржње и нетолеранције због скретања пажње јавности са стварних друштвених проблема: велике незапослености, ниског животног стандарда”...

„Посматрајући историју ових крајева може се рећи да је она била војна и дипломатска, а не економска и културна. Овде се без пријатеља мора, али без непријатеља не може. Национални хероји и национални идентитет у БиХ су увек у првом плану, док се демократски компромиси занемарују, што није само последица унутрашњих подела, него и политике великих сила – отоманске, венецијанске, хабсбуршке”, истакао је др Душко Вејновић.

Истраживање је потврдило да је основно облежје политичке културе у БиХ провинцијализам, патријархални менталитет и неповерење према другом и другачијем. „Мржња се не сме гурати под тепих. Она се мора решавати у свести грађана, мора се превазилазити културом дијалога и толеранцијом. У БиХ се превише прича, а премало мисли”, став је др Вејновића.

Он је оценио да су „ове поделе озбиљна препрека у стварању грађанског или цивилног друштва”. „Ако је нека политика била дефинисана као мудрост управљања људима и стварима за остваривање највиших вредности – истине, правде, слободе, онда се она данас дефинише као оголела и крволочна борба друштвених група и појединаца за освајање моћи, власти и користи које уз то иду”, наводи Вејиновић.

Говорећи о начину изласка из оваквог стања он каже: „Пред нама у БиХ је врло важан и тежак задатак. Морамо да се учимо дијалогу и толеранцији, јер наше невоље проистичу из чињенице да ми не можемо да комуницирамо једни с другим. Само васпитањем и образовањем за дијалог и толеранцију може се стећи свест да су други човек и наша култура наша допуна, а не наш пакао. Ко није трпељив, не може да буде савремен човек. Да би то постигао, он мора да ослушкује различите гласове времена и различите начине говора, јер само тако има могућност да упоређује, бира и ствара. Један уистину дијалошки начин мишљења и живљења имао би за последицу да међу мислиоцима не би било догматика, међу верницима не би било фанатика, а међу политичарима не би било тирана”.

И ово потврђује да је бањалучки књижевник Тихомир Левајац реченицом у књизи Опроштајно писмо старог храста – да у БиХ „стварност превазилази машту” – погодио у средиште ствари.

Боро Марић