Španske banke na evropskoj infuziji

Pakujući kofere za letnji odmor, ministri finansija evrozone juče su na dvočasovnoj telefonskoj konferenciji odobrili do 100 milijardi evra kredita pomoći posrnulim bankama Španije, samo nekoliko sati pošto su Španci masovno iskazali svoj bes protiv mera štednje.

Ogorčeni protivnici daljeg kresanja životnog standarda – zarad finansijske pomoći posrnulim bankama – desetine hiljada Španaca izašlo je na ulice 80 gradova.

U Madridu i Barseloni policija je gumenim mecima rasterivala demonstrante da bi juče ujutru berze – koje se uveliko klade da će izdašna pomoć od oko 400 milijardi evra biti potrebna ne samo bankama već i državi Španiji – odmah oborile vrednost evra.

Evro je u odnosu na dolar srozan na najniži nivo od oktobra 2008, vreme bankrota američke banke Liman, na nivo od 1,2227 evra za dolar.

Investitori su, da bi Španiji pozajmili novac na 10 godina, tražili kamatu od preko sedam odsto, što berzama nagoveštava skoru „hitnu pomoć” MMF-a.

Zvanični Madrid, donedavno ubeđen da je evropski sporazum o pomoći bankama „pobeda Španije“, najavio je juče da tamošnja privreda iduće godine neće ostvariti prognozirani rast od 0,2 odsto, već pad od 0,5 odsto.

Zrno utehe nudi zvanična procena da druga recesija od 2008. do kraja ove godine neće biti tako oštra kao što se očekivalo (1,5 umesto 1,7 odsto), ali će nezaposlenost (52 odsto među mlađima od 24 godine) nastaviti da raste.

Ministri finansija evrozone juče se nisu zamarali svim detaljima oko isplate buduće pomoći Španiji. Zna se da će prvih 30 milijardi evra biti isplaćeno pre kraja ovog meseca.

Visina preostale sume koja će biti potrebna, lista španskih banaka koje će je dobiti  do kraja 2013, redosled isplate investitora u slučaju da zajmoprimalac ne bude imao odakle da vrati kredite, sve to biće razjašnjeno u septembru. Do tada će biti završena kompletna analiza poslovanja vodećih španskih banaka.

Vlada Marijana Rahoja proletos je angažovala američke revizorske kuće „Oliver Vajman” i „Roland Berger” da pročešljaju bankarske knjige. Prve analize ukazuju da sektoru nedostaje do 62 milijarde evra, dok su četiri banke (Bankija, Katalunja Kaha, Nova Galisija i Banka Valensije) najugroženije.

Zvaničnom Madridu poslat je juče memorandum na 70 strana sa 32 precizna zahteva za isplatu obećane sume uz listu obaveznih reformi javne potrošnje i strogi nadzor finansija četvrte ekonomije evrozone.

Zvanični Madrid obavezao se da će za obećani novac ispuniti sve zahteve Brisela.

A da li će u evropskim kasama uzajamne pomoći – Privremenom evropskom fondu za finansijsku stabilnost i najavljenom evropskom stabilizacionom mehanizmu – od jeseni biti dovoljno novca za potrebe banaka Španije, Grčke, Irske, Portugalije i Kipra?

Odgovor je za sada neizvestan.

Tanja Vujić