Nevesta u šestom razredu

Rana udaja i ugovoreni brakovi su i dalje veoma zastupljeni u romskoj populaciji. Obično počinje „da se lomi” oko šestog, sedmog razreda, a kada devojčica počinje da dolazi u školu okićena sa mnogo zlata, to nam je obično signal da je verena. Udaja se smatra uspehom, jer to je njen put, devojčica nema pravo na izbor.

Ona se odmah povlači iz škole, predaje novoj porodici i uskoro sledi prva trudnoća, obično između 14. i 17. godine. Rano udavanje je naročito zastupljeno kod Roma muslimanske veroispovesti. Nažalost, vrlo malo se stvari pomeraju nabolje.

Ovako Nada Đuričković, direktorka Romskog centra za žene i decu DAE (majka), opisuje trenutni položaj mladih Romkinja u Srbiji. Ona radi i kao pedagoški asistent u školi, obilazi mnoge porodice i brojna naselja i kaže da roditelji ne shvataju da na taj način detetu oduzimaju detinjstvo i pravo na obrazovanje.

Aktivisti ove organizacije rade na sprečavanju svih oblika nasilja i diskriminacije nad decom i ženama romske nacionalnosti, drže i predavanja o istoriji, običajima i pravima Roma na beogradskim fakultetima, rade na predškolskoj pripremi dece u romskim naseljima...

– Mi imamo SOS telefon i Romkinje koje se javljaju najčešće nisu svesne da žive u nasilju. Kroz radionice dođemo u jednom trenutku do potanja ’da li to želite svojim ćerkama’ i one odgovaraju ’naravno da ne’, ali se malo toga ipak menja – priča Đuričkovićeva.

Ona kaže da su retki primeri kada uspevaju devojčice/žene da izvuku iz „začaranog kruga”. Pojedine škole, kao i pravne službe pri opštinama, rado sarađuju, ali policija obično ne može mnogo da uradi.

– Baš sam imala slučaj kada je trebalo da dođu s Kosova da kupe devojčicu, bila je u osmom razredu u tom trenutku i jako dobar đak. Ona nije imala pojma ni ko dolazi ni šta je tamo čeka. To nisam mogla da prećutim i prijavila sam policiji, ali je odgovor bio da su to njihova posla.

Posle je dolazio i otac u školu da preti i viče zašto se ja mešam. Na kraju je i stav škole bio da nije zgodno da se mešamo u njihove porodične odnose, jer onda neće upisivati decu u školu koja prijavljuje ovakve stvari – navodi jedan slučaj naša sagovornica i dodaje da na kraju više nije smela ni da uđe u to novobeogradsko naselje.

Dr Jelena Čvorović, naučni savetnik u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti, koja se bavi proučavanjem Roma, kaže da većina devojčica počinje seksualno-reproduktivni period rano, u brakovima koji su obično ugovoreni između porodica.

– Dobar primer ovog šablona predstavlja jedno mačvansko selo sa oko 450 Roma koji su u njemu stalno naseljeni. Većina ih je bez stalnog zaposlenja, rade sezonske poslove, oslanjaju se na pomoć rođaka iz Austrije. Prosečan broj članova porodice je osam, većina brakova je ugovorena, a 70 odsto nije zvanično registrovano. Većina devojčica je iskusila ranu udaju. Prosečna godina prve trudnoće je 15., pa je česta pojava da žena postane i majka i baba u isto vreme – navodi dr Čvorović.

Jasno je da edukacija devojčica ima nizak prioritet: oko 76 odsto njih nije završilo osnovnu školu i gotovo 67 odsto ispitanica je priznalo da ih je rana udaja sprečila da nastave školovanje.

Mortalitet odojčadi je veliki: 77 odsto žena je iskusilo smrt deteta ili slučaj mrtvorođenog. Prosečna žena u ovom naselju ima 10 trudnoća u toku života. Sva deca koja su umrla, umrla su u toku prve godine života, a velika većina majki njihovu smrt pripisuje delovanju lokalnih veštica.

Brakovi koji su registrovani, registrovani su tek posle nekoliko godina zajedničkog života, primećuje dr Čvorović i dodaje da ukoliko u braku nema dece, žena/devojčica se vraća roditeljima kao polovna roba i čeka drugi brak. Nasilje u porodici je česta pojava, autoritet muža i svekrve neprikosnoven, a gotovo jedini način da devojčice potvrde sebe kao ženska bića jeste fertilitet.

Ima li izlaza iz ove situacije? Naše sagovornice odgovaraju potvrdno.

– Izlaz vidim u poboljšanju uslova stanovanja i ranom uključivanju dece u predškolski sistem. Pri tom ne mislim na period od šest godina, tada je već kasno. Dete od dve, tri godine nema predrasude, oni se igraju zajedno, a tek kasnije dobijaju poruke od kuće poput ’nemoj s njim da se igraš’ i tako počinju razlike – ističe Đuričkovićeva.

Ona dodaje da u svim naseljima ima jako mnogo molbi da se prime deca u vrtić, ali nema dovoljno smeštajnih kapaciteta, a praksa je dokazala da tamo gde deca idu u vrtić, u 99 odsto slučajeva idu i u srednju školu.

– Saradnja i poboljšanje se mogu postići samo podizanjem svesti o građanskoj odgovornosti samih Roma. Međutim, i država mora da stvori uslove koje će omogućiti jednake uslove za sve, jer podaci širom sveta pokazuju da su majkama tinejdžerkama potrebne mogućnosti i oruđa da izbegnu siromaštvo – ukazuje dr Jelena Čvorović.