Ponavljanje samoodricanja

Asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu u svom drugom članku ponavlja pseudorazloge za izdvajanje Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Republike Srbije (Jovo Bakić, "O Kosovo, grdno sudilište", "Politika", 26. maj). Potrebno je još jedanput osporiti samoodricateljske "dokaze", a potom osvetliti dve suštinske karakteristike onog načina mišljenja u Srbiji koje potkopava ideju i poredak suvereniteta države.

U našoj stručnoj (i medijskoj) javnosti često se pojavljuju gledišta koja nisu utemeljena na valjanom poznavanju predmeta o kome se raspravlja. Tako i o Kosovu. Naš asistent pokazuje nerazumevanje kosovskog mita (borba za slobodu) kada ga povezuje sa nacionalizmom. U stručnim raspravama gleda se sa kakvim sopstvenim ili referencama drugih autora neko brani svoj stav. Pored toliko objavljenih knjiga o Kosovu bilo bi van pameti da se ukazuje na elementarna znanja o Kosovu i njegovom identitetsko-državnom značaju za Srbe. (Ovim znanjima mogu da dodam i Zbornik projekta koji sam uredio – "Društvo i kultura Srba KiM", 2006.)

U tekstu koji je ovde predmet osporavanja, ponavljaju se u didaktičkom i političkom značenju "razlozi" za poželjnost odvajanja Kosova i Metohije od Srbije. Kada je reč o demografskom faktoru potvrđuje se moja teza o padu prirodnog priraštaja. A kada bi bilo tačno da je demografski rast stanovništva razlog za državnost, onda bi u Africi, na primer, države nicale kao pečurke posle kiše.

Na Kosovu i Metohiji već poduže vreme strane države ulažu svoj novac. U tržišnoj privredi, nije država ta koja preuzima celokupnu odgovornost za privredni razvoj. Srbija ne bi samo davala novac, a Albanci na Kosovu samo uzimali.

Kad je reč o etničkim stereotipima, treba podsetiti da oni postoje i u drugim višenacionalnim državama pa se ne stvarju nove države na toj osnovi. Nisu stereotipi nešto što postoji kao "gvozdena nužnost" u društvenim odnosima.

Ponavljanje "razloga" opasnosti od albanskog terorizma je dvostruko indikativno. Politički je pristrasno i neobjektivno vezivati terorističke akcije za vreme vlasti srpskih socijalista. Ali, pokazuje se potpuna nekritičnost pisca o čijem je članku reč, prema praksi terorizma. Priznaje se postojanje terorističkih akcija kosovskih Albanaca, ali se prećutkuje činjenica da je na takvim akcijama građena državnost koju bi danas neke demokratske države rado priznale.

Peti argument je naprosto tragikomičan. Kosovska zemlja je, piše naš asistent, zatrovana od posledica zločinačkog bombardovanja 1999. pa Srbija treba da digne ruke od ove pokrajine. Dakle, Albanci će se ekološki udaviti, a Srbi to treba da pomognu tako što će zagađenu zemlju Kosova i Metohije pustiti niz vodu! Kakav politički altruizam!

Kada neko počne sa slabim razlozima za odbranu svoje tvrdnje, on nužnim načinom nastavlja sa još slabijim. Ne bih se osvrtao na tu okolnost da nije nešto stručno i politički važnije u celoj stvari. Prvo, potrebno je ukazati na strategiju samoodricanja koja se javlja u nekim intelektualnim i političkim krugovima Republike Srbije. Kako razumeti činjenicu da se jedan deo javnosti, makar i nevelik, odriče dela suvereniteta? Radi se o sledećem. Ovaj deo javnosti uporno prelazi preko činjenice da je novo ili današnje stanje na KiM stvoreno 1999. protivpravnim bombardovanjem NATO. Užasne posledice takve oružane politike su dobro poznate. Sve što radi samoodricateljski deo javnosti u Srbiji je zapravo pokušaj da se to nezakonito proizvedeno stanje prevede u zakonito stanje tako što će se ponuditi razlozi za dobro Srbije ako se odrekne pokrajine. To je suština strategije onih Srba koji misle da je KiM teret koga se treba osloboditi. Ali, pravna, nacionalna i državna svest najvećeg dela Srbije ne može nikako da prihvati ovo prevođenje iz bombardovanog u nebombardovano stanje.

Drugo, neki samoodricatelji Kosova i Metohije rado posežu za etiketom nacionaliste onima koji drže do nacionalnog dostojanstva i državnog suvereniteta. Ali, pogledajte u čemu je trik. Oni se zauzimaju za separaciju nacionalne manjine, a nacionalisti za zajednički život sa etničkim manjinama! Pa, ko je tu nacionalista? Građanisti su za državu čistu od manjinskih zajednica ("građani koji ne žele da žive u Srbiji") a nacionalisti za višekulturnu i višenacionalnu državu. I to je ono što nama, ali i svetu podmeću neki predstavnici ove javnosti, na skoro svim medijima. Onaj ko zna vidi o čemu se radi. Onaj ko ne zna saznaće. A kada je reč o asistentu i njegovom članku, moram da ga obavestim da ovim tekstom okončavam svaku dalju raspravu.