Medicinari napuštaju domovinu

Više od 200 lekara iz naše zemlje zatražilo je od Lekarske komore Srbije (LKS), u prvih šest meseci ove godine, potvrde neophodne za zapošljavanje u inostranstvu, što je značajno povećanje u odnosu na 2011. Ova institucija sada dobija po tri, četiri zahteva nedeljno, a ranije je godišnje stizalo od 30 do 40 molbi.

Kako objašnjava prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS-a, lekari-specijalisti najčešće odlaze u druge zemlje zbog dobre plate i boljih uslova za rad, dok mladi, nezaposleni doktori to čine da bi dobili posao i odmah specijalizaciju, na koju u Srbiji dugo čekaju.

– Lekari iz naše države odlaze najčešće u Sloveniju, Nemačku, Norvešku, Saudijsku Arabiju, Kuvajt... Apsurdno je da imamo puno nezaposlenih lekara na birou, puno onih koji odlaze u druge zemlje da rade, a i veliki deficit anesteziologa, radiologa, patologa, kardiohirurga – istakla je dr Radosavljević.

Naša sagovornica kaže da je još 2009. godine u okviru radne grupe Zdravstvenog saveta Srbije napravljena analiza u ovoj oblasti i da je traženo da se izmeni upisna politika.

– Država oprezno mora da postupi da se ovakvi problemi reše, a ne da zabrani medicinarima da odlaze. Nažalost, lekarima u Srbiji ne može da se ponudi dobra plata, a tamo sigurno imaju veću od 74.000 dinara, koliko dobijaju ovde specijalisti. Možda treba razmisliti o tome da se izbaci stavka da se čeka dve godine na specijalizaciju. U Srbiji ima desetak stranih lekara koji imaju stalnu licencu za rad, ali i dosta onih doktora sa privremenom licencom, koji po potrebi dolaze da rade u državnim i privatnim ustanovama – dodala je dr Radosavljević.

U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 2.000 lekara opšte medicine i doktora medicine, koji na posao čekaju u proseku 1,6 godina, kao i stotinak lekara specijalista koji na radno mesto čekaju prosečno 1,9 godina. Radnu knjižicu najduže čekaju reumatolozi i ginekolozi, oko dve i po godine, a specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije dva do tri meseca. Profesor dr Dragan Delić, predsednik Zdravstvenog saveta Srbije, napominje da su oni pre dve godine napravili elaborat sa polaznim osnovama da treba menjati upisnu politiku na medicinske fakultete, da je formiran organ koji time treba da se bavi i da je na Ministarstvu zdravlja da se suoči sa ovim problemom. Najviše nezaposlenih je, kaže on, u Beogradu i Nišu, dok je u Vojvodini situacija daleko bolja.

– Neko mora da kaže: „Ovoj državi je potrebno toliko i toliko lekara, što znači da je potrebno da se na studije upiše toliko i toliko studenata”. Država treba da plaća kvalitet, a ne kvantitet studija. Imali smo ideju i da se na drugačiji način polaže državni ispit. To znači da bi lekari kada završe fakultet trebalo da polažu test sa pitanjima o tome šta ih sve čeka na nivou primarne zdravstvene zaštite. Tako bismo tačno znali koje oblasti se dobro obrađuju na fakultetu, a koje ne. Specijalizacije su posebna priča. Najkraće 14,5 godina jedan lekar mora da uči od upisa fakulteta do završetka uže specijalizacije – rekao je dr Delić, dodajući da upisna politika treba da bude u službi razvoja zdravstvenog sistema.

Čudne stvari u vezi sa školovanjem lekara ogledaju se i u lekarskom stažu. Dr Delić smatra da ovaj staž treba ukinuti, jer studenti recimo uče ginekologiju na petoj godini studija, pa zatim u 12 semestru ponovo, kao i na lekarskom stažu, a da se kada počnu da rade na opštoj praksi – ginekologijom uopšte ne bave.

– Najbolji studenti odlaze, a država je investirala u njih. Tako da Slovenija, Nemačka i druge zemlje dobijaju odlične doktore za nula para. To je strahovit gubitak za Srbiju – kaže dr Delić.

Podsećamo da je nova ministarka zdravlja dr Slavica Đukić-Dejanović, u intervjuu za „Politiku”, objasnila da oko 2.200 lekara nema posao, kao i 400 farmaceuta i 1.200 stomatologa, što je armija obrazovanih i kvalitetnih ljudi, i da je ona motivisana da se stvaraju uslovi da se kod nas ti ljudi zapošljavaju.