Država štiti otete vojnike

Niš – U Službi za zaštitu ljudskih prava Vlade Srbije ovih dana obavljeni su prvi razgovori sa Bobanom Milenkovićem, iz Vranja, pripadnikom regularne Vojske Jugoslavije u proleće 1999. godine, koji je bio kidnapovan i mesec i po dana proveo u logoru OVK na Kosovu i Metohiji i u tajnim zatvorima NATO i CIA u Albaniji i Nemačkoj. Posle pisanja "Politike", sredinom februara, o golgoti koju je u aprilu i maju 1999. godine doživeo i preživeo Boban Milenković, koji je bio ratni zarobljenik OVK, kao i Šefko Tairović, takođe srpski vojnik, čija je ispovest u "Politici" objavljena prošle jeseni, u srpskoj vladi je odlučeno da se preduzmu konkretni koraci na utvrđivanju okolnosti pod kojim su ova dvojica mladih vojnika bila oteta, mučena, zlostavljana i maltretirana u zatvorima na tlu Evrope, za koje se nije znalo.

Istina je izbila na svetlost dana posle skoro osam godina, a sada se s pravom očekuje da nadležni državni organi Srbije preduzmu sve da se u potpunosti rasvetle stradanja dvojice mladih ljudi, čije zatočeništvo je potvrđeno i u mnogim međunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava i humanitarnim organizacijama i fondovima.

– Razgovarao sam nekoliko sati s ljudima iz tročlane komisije Službe za ljudska prava Vlade Srbije. Zabeležili su celu moju priču, od 13. aprila, kad sam zarobljen u zasedi na Košarama, blizu srpsko-albanske granice, do oslobađanja iz zarobljeništva. Pričao sam im i o prebacivanju u logor OVK na Kosmetu, u kojem sam zverski tučen i mučen, vezan, u lancima proveo tri dana, do iživljavanja koja sam doživeo u naredna četiri-pet dana u zatvoru pored Tirane u Albaniji. Rekao sam im da za sve to vreme nisam dobijao ni vodu ni hranu, i da sam bio podvrgnut strašnoj torturi i mučenju, s vezanim rukama i nogama, i povezom preko očiju. Vladini službenici saslušali su i drugi deo, o tome kako sam avionom prebačen u NATO bazu u Manhajmu, kod Frankfurta, u Nemačkoj, gde sam proveo narednih mesec dana i gde sam ponovo bio podvrgnut velikoj torturi – kaže Boban Milenković.

Kako su reagovali službenici vlade?

– Insistirali su da lično čuju celu moju ispovest, iako su mi unapred rekli da skoro sve znaju i da njihova saznanja potiču iz tekstova objavljenih u "Politici". Stekao sam utisak da su zaista bili zaprepašćeni pojedinim delovima moje priče i detaljima o zlostavljanju i zverskom mučenju. Kada sam im predočio i većinu dokumenata koje imam iz vojske i posebno onu medicinsku, koja najbolje govori u kakvom sam stanju pušten iz tajnog zatvora NATO-a i vraćen u Srbiju, rekli su mi da će sigurno preduzeti sve što je u njihovoj nadležnosti i što je neophodno. Međutim, u kom će smeru oni delovati, ja zaista ne znam.

Boban Milenković posebno očekuje od ljudi iz Vlade Srbije s kojima je razgovarao da rasvetle događaje u našoj zemlji u vreme dok je on bio ratni zarobljenik. Njega je najteže pogodilo to što je povremeno preko Međunarodne organizacije Crvenog krsta, čiji su ga predstavnici posećivali u NATO bazi "Erfild Kulman Barak" u Manhajmu, u Nemačkoj, slao pisma roditeljima u Srbiji, koja njima nikada nisu isporučena. Dok je neko na svoju ruku donosio odluke da se pisma kriju i ne isporučuju, Bobanovim roditeljima bilo je rečeno da im je sin, vojnik, poginuo. Svojih pet pisama iz tajnog zatvora u Nemačkoj Boban Milenković pronašao je u Vojnom odseku u Vranju, pošto je samo posle desetak dana posle povratka u Srbiju od vojnih vlasti pozvan da dosluži vojni rok.