Hrvatski sabor: šamare zamenile uljudne – svađe

Od našeg dopisnika

Zagreb – Scene masovnih tuča iz ukrajinskog ili korejskog parlamenta, pa i proklinjanja, kao u Skupštini Srbije, odnosno polivanja vodom u Izraelu, ipak,ne mogu se videti ni čuti u hrvatskom saboru. Verbalnisukobi kao neizostavni deo „političkog folklora” veoma su česti.

Svađe i podbadanja (p)ostale su dekor skupštinei u tome, uz konstantna prepucavanja levice predvođene SDP-om premijera Zorana Milanovića i HDZ-a na drugoj strani, u poslednje vreme prednjače zastupnici Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje(HDSSB), stranke kojoj je jedan od osnivača Branimir Glavaš.

Poslanicite regionalne stranke sa sedištem u Osijeku, a u Saboru Hrvatske ih je sedmorica, nisu u prošlom sazivu parlamenta štedeli vladajući HDZ, a danas ne štede ni HDZ, niti Kukuriku koaliciju koja je preuzela vlast krajem prošle godine.

Slavonci su tako dolazili u parlament u narodnim nošnjama, delili crvene kartone, govorili na megafon kad im isključe mikrofon, bili izbacivani sa sednica i, na kraju, Vladimiru Šeksu pokušali da dajuuput za psihijatra. Njihov poslanikZoran Vinković nedavno se „proslavio” i homofobnim istupima rekavši:„Hrvatska je katolička i normalna, a ne zemlja pedera”.

I HDZ, koji je omiljena meta HDSSB-ovaca, ne ostaje nikome dužan. Svoje su političke protivnike znali proglašavati „majmunima”, koleginicama govoritida se „drže pristojnosti kao što se drže plesa oko štange”, a kad nisu imali sa kim, znali su se posvađati i međusobno. Čuvena je priča kad su se oko formalnosti vođenja sednice saboraposvađali Vladimir Šeks, Luka Bebić i Ivan Jarnjak – tri „patrijarha” HDZ-a, kako ih je „krstio” Ivo Sanader.

Ni trenutno vladajući, naravno, nisu sveci. Posebno su bili u vremenima borbe za dolazak na vlast, kad su grejali opozicione klupe. Nije im bilo strano da HDZ nazovukriminalnom i mafijaškom organizacijom, korupcijskom hobotnicom,aznali su atmosferu u saboru upoređivati sa – kokošinjcem.

Ipak, u prvoj dekadi hrvatske samostalnosti bilo je i fizičkih napada. Zanimljivo je da su u ulozi napadača, još kada je Ivan BobetkotorbomgađaoRadoslavaTanjgupočetkom devedesetih godina prošlog veka, bili HDZ-ovci. Sin generala Janka Bobetka otvorio je seriju fizičkih sukoba koja je nastavljena tučom Drage Krpine i Dragana Hinića, a onda je na scenu stupio general Ljubo Ćesić – Rojs.

Tom je predratnom vozaču autobusa, sasvim normalno bilo da naređuje kolegama u saboru da „sednu ili će dobiti šamar”, ili da proziva poslanikeda su „četnici i četnikuše”, a vrhunac je bio kada je ošamario DinaDebeljuha. Rojs se kasnije branio da je IDS-ovom zastupniku rekao da se makne, dok je Debeljuh pričao kako mu je napadač prethodno pretio da će ga „oderati”.

Fizičkih obračuna više nema, ali je verbalnih ponekad i previše, pa bi uskoro na snagu, uz petodnevnu radnu nedelju, trebalo da stupi i „kodeks ponašanja” za saborske poslanike. Uobičajene javne opomene, koje baš i nisu davale rezultat, za svako će vređanje ili govor mržnje biti zamenjene novčanom kaznom. Poznajući način ponašanja pojedinih poslanika, ni to ih neće sprečiti.

Mladen Obrenović