Bezdan selo olimpijaca

Bezdan – Manjeg mesta a s više učesnika olimpijade, kao što je to Bezdan kod Sombora, verovatno nikada nije bilo u istoriji ovog najvećeg svetskog sportskog takmičenja. Iz ove varošice, sa oko pet hiljada stanovnika, pokraj Dunava na zapadu Bačke, nedaleko od granice s Mađarskom, boje Srbije ovih dana u Londonu braniće čak sedmoro sportista. To su rukometaš Dalibor Čutura i kajakašice Antonija Panda Horvat, Antonija Nađ, Renata Kubik i Marta Tibor, sa svojim trenerom i saveznim selektorom Janošem Pandom, kao i kajakaš Ervin Holpert.

Nekoliko stotina Bezdanaca i žitelja okolnih mesta priredili su prekjuče svojim olimpijcima veličanstveni ispraćaj. Na nekoliko lokacija u selu postavljeni su bilbordi i panoi s njihovim fotografijama i natpisom na srpskom i mađarskom jeziku „Vi ste ponos Bezdana”. Na ulazu velika tabla s tekstom „Dobro došli u selo učesnika Olimpijskih igara.”

Za razliku od rukometaša Čuture, koji je sa svojim drugarima iz nacionalnog tima učestvovao u defileu na ceremoniji otvaranja Olimpijade, kajakašice žale što im se nije ukazala takva čast, jer su otputovale tek preksinoć, budući da će prvi put izaći na stazu u kvalifikacijama šestog avgusta. Istog dana očekuje ih i polufinale, kroz koje će pokušati da izbore nastup u završnom delu zakazanom za osmi avgust. I za njihovog sugrađanina i drugara po veslima Ervina Holperta, takmičenja u Londonu počeće tek za nekoliko dana.

– Ženski olimpijski četverac iz Bezdana formiran je pre gotovo deset godina u okviru matičnog Kajakaškog kluba „Dunav”. Plasman za učešće na 30. olimpijskim igrama je kruna našeg višegodišnjeg rada i do sada nezabeležen sportski uspeh u ovom delu Vojvodine. Devojke su veoma spremne, pune elana i ambicija da se bore za jednu od medalja. Međutim, konkurencija će biti vrlo jaka, s obzirom da su svih jedanaest posada, koje će nastupiti, jednako kvalitetne, po rezultatima smo skoro istovetni, tako da za konačan plasman faktor sreće može biti presudan – kaže savezni trener u kajaku Janoš Panda, objašnjavajući da je ovaj sport u Bezdanu višedecenijska tradicija, zahvaljujući, pre svega, blizini Dunava.

I zaista, gotovo da nema domaćinstva u ovom selu a da ne poseduje čamac. Nekima on služi za ribolov, drugima za rekreativno veslanje, a sve ih je više među aktivnim kajakašima. Kažu da ovde deca najpre nauče da veslaju, pa tek onda prohodaju i progovore. I Marta Tibor se prvi put u kajaku otisnula niz Dunav kao šestogodišnja devojčica, da bi evo sada, nakon deceniju i po, kao članica nacionalnog tima učestvovala na Olimpijadi.

– Učešće na Olimpijskim igrama je san svakog sportiste i ja još uvek ne mogu da verujem da sam izborima olimpijsku normu. Ovo je, odista, najlepši trenutak u mom životu. Srce mi je puno. I ja i moje koleginice neopisivo smo obradovane ovim ispraćajem, što će nam biti dodatni motiv u borbi za medalju, a nadam se da ćemo naše Bezdance i uopšte Srbiju obradovati rezultatom koji postignemo – ushićeno i sa primetnim uzbuđenjem ispričala nam je Marta Tibor, pred odlazak na 30. olimpijske igre.

Petko Koprivica