Бездан село олимпијаца

Бездан – Мањег места а с више учесника олимпијаде, као што је то Бездан код Сомбора, вероватно никада није било у историји овог највећег светског спортског такмичења. Из ове варошице, са око пет хиљада становника, покрај Дунава на западу Бачке, недалеко од границе с Мађарском, боје Србије ових дана у Лондону браниће чак седморо спортиста. То су рукометаш Далибор Чутура и кајакашице Антонија Панда Хорват, Антонија Нађ, Рената Кубик и Марта Тибор, са својим тренером и савезним селектором Јаношем Пандом, као и кајакаш Ервин Холперт.

Неколико стотина Безданаца и житеља околних места приредили су прекјуче својим олимпијцима величанствени испраћај. На неколико локација у селу постављени су билборди и панои с њиховим фотографијама и натписом на српском и мађарском језику „Ви сте понос Бездана”. На улазу велика табла с текстом „Добро дошли у село учесника Олимпијских игара.”

За разлику од рукометаша Чутуре, који је са својим другарима из националног тима учествовао у дефилеу на церемонији отварања Олимпијаде, кајакашице жале што им се није указала таква част, јер су отпутовале тек прексиноћ, будући да ће први пут изаћи на стазу у квалификацијама шестог августа. Истог дана очекује их и полуфинале, кроз које ће покушати да изборе наступ у завршном делу заказаном за осми август. И за њиховог суграђанина и другара по веслима Ервина Холперта, такмичења у Лондону почеће тек за неколико дана.

– Женски олимпијски четверац из Бездана формиран је пре готово десет година у оквиру матичног Кајакашког клуба „Дунав”. Пласман за учешће на 30. олимпијским играма је круна нашег вишегодишњег рада и до сада незабележен спортски успех у овом делу Војводине. Девојке су веома спремне, пуне елана и амбиција да се боре за једну од медаља. Међутим, конкуренција ће бити врло јака, с обзиром да су свих једанаест посада, које ће наступити, једнако квалитетне, по резултатима смо скоро истоветни, тако да за коначан пласман фактор среће може бити пресудан – каже савезни тренер у кајаку Јанош Панда, објашњавајући да је овај спорт у Бездану вишедеценијска традиција, захваљујући, пре свега, близини Дунава.

И заиста, готово да нема домаћинства у овом селу а да не поседује чамац. Некима он служи за риболов, другима за рекреативно веслање, а све их је више међу активним кајакашима. Кажу да овде деца најпре науче да веслају, па тек онда проходају и проговоре. И Марта Тибор се први пут у кајаку отиснула низ Дунав као шестогодишња девојчица, да би ево сада, након деценију и по, као чланица националног тима учествовала на Олимпијади.

– Учешће на Олимпијским играма је сан сваког спортисте и ја још увек не могу да верујем да сам изборима олимпијску норму. Ово је, одиста, најлепши тренутак у мом животу. Срце ми је пуно. И ја и моје колегинице неописиво смо обрадоване овим испраћајем, што ће нам бити додатни мотив у борби за медаљу, а надам се да ћемо наше Безданце и уопште Србију обрадовати резултатом који постигнемо – усхићено и са приметним узбуђењем испричала нам је Марта Тибор, пред одлазак на 30. олимпијске игре.

Петко Копривица