Politička prava srpskog naroda u regionu

Politička prava srpskog naroda, koji živi u osam obližnjih država, bila su tokom prethodne godine manja nego u razdoblju od 2009. do 2011. od kada Napredni klub izrađuje izveštaje o njihovom stanju.

U toku su međunarodne kampanje protiv Republike Srpske. Moguće ih je prepoznati kod zloupotrebe zahteva za ravnopravnost manjinskih naroda BiH – kod presude Suda u Strazburu po tužbi Sejdić–Finci; u politizaciji opštinskih izbora u Srebrenici, politici LDP-a u Srbiji, šovinista u administraciji crnogorskog režima, pojedinih verskih velikodostojnika islamske zajednice, u težnji za revizijom istorije izraženoj u filmu U zemlji krvi i meda i političkim zapletima koji su mu logično usledili.

Iako ne uživaju podršku velikih sila dovoljnu da ugroze Republiku Srpsku, međunarodni protektori u Bosni i Hercegovini i dalje ne zauzimaju neutralnu poziciju u odnosu na političke predstavnike naroda koji žive u ovoj državi. Ove godine ukinuta je Kancelarija međunarodnog predstavnika u Distriktu Brčko. Veruje se da je reč o koraku ka punoj političkoj emancipaciji naroda BiH.

Federacija Bosne i Hercegovine i dalje duguje mnogo novca Republici Srpskoj. Srpska je tokom prethodne tri godine uložila 50 miliona konvertibilnih maraka u povratak izbeglih i prognanih, dok Federacija BiH nije do kraja investirala ni u te svrhe obećana tri miliona KM. Međutim, činjenica da se u RS vratila trećina izbeglih, a da se u FBiH vratio tek zanemarljivi broj, ne budi interesovanje javnosti EU i SAD. Konačno, stanarska prava u Federaciji BiH nisu vraćena bivšim pripadnicima JNA i Vojske RS, uprkos presudi Suda u Strazburu.

U Crnoj Gori srpski narod i dalje ne uživa ni puna prava nacionalne manjine. Sporazum o jeziku faktički je umanjio ona prava koja je srpski jezik imao ranije. Tako je on kao jezik većine u potpunosti marginalizovan. Srbi u Crnoj Gori čine oko trećine stanovništva i tek 8,6 odsto od 13.900 pripadnika državne uprave. Srbi su neravnopravni kad je reč o državljanstvu. U Crnoj Gori traje javna kampanja protiv Mitropolije crnogorsko-primorske i progon sveštenika kojima je uskraćeno pravo da uzmu državljanstvo (iako su neki od njih decenijama stanovnici CG i imaju tamo decu i unuke). Mržnja koju vlada podstiče imala je svoj izraz u pozivu savetnika predsednika crnogorskog parlamenta na ubistvo predsednikâ Republike Srpske i Srbije. Ovih dana aktuelna je odluka vlasnika kafane u centralnom delu Crne Gore da izbaci majku sa petoro dece i ne dozvoli im da ručaju zato što su Srbi. Iako Srbi čine trećinu stanovnika Crne Gore, tamošnji srpski umetnici su dobili svega četiri promila novca (2.200 od 594.000 evra) koji je tokom 2011. plasiran iz fonda ministarstva kulture CG!

Iako je na pragu ulaska u EU, Republika Hrvatska nije vratila stanove građanima srpske nacionalnosti sa stanarskim pravima. Za penzije Srba hrvatska država duguje između 800 i 900 miliona evra. Saradnja sudova za ratne zločine u regionu doživela je udar odlukom hrvatske vlade od 29. septembra 2011. da podrži Predlog zakona o poništavanju optužnih predloga i presuda koje potiču od organaSFRJ, SRJ, SCG i Republike Srbije. Prava koja su Srbi dobili Erdutskim sporazumom nisu poštovana. Uprkos zakonu i Statutu Vukovara zvanične vlasti odbijaju da prihvate ćirilicu kao ravnopravno pismo.

U Makedoniji je nastavljen progon vernika Ohridske arhiepiskopije i dalje je zabranjen rad SPC. Makedonske vlasti su, međutim, dozvolile i pomogle obnovu spomenika Zebrnjak i proslavu stogodišnjice Prvog balkanskog rata.

Srbi u Sloveniji i dalje nemaju status nacionalne manjine, a 2012. je ukinuta ustanova u kojoj su bile zastupljene nepriznate manjine. U Mađarskoj je promenom ustava ukinut manjinski ombudsman, kao i nikada sprovedeno ustavno pravo manjina da imaju po jednog punopravnog poslanika u parlamentu. U Albaniji je pogoršano stanje prava svih manjina: ukinuto je pravo izjašnjavanja u dokumentima, čak uvedena i odredba koja čini mogućom novčanu kaznu od 700 evra za one koji promene nacionalnu pripadnost u odnosu na prethodni popis. Stanje političkih i drugih prava Srba u Rumuniji je dobro.

Srbija nije posvećivala dovoljno pažnje pitanju političkih prava srpskog naroda u regionu. Ipak, prethodna vlada je donela zakon i strategije za politiku prema srpskom narodu u regionu i dijaspori. Iako u drugom planu i neravnomerno, ipak, ove godine značajno je finansirala makar aktivnosti srpskog naroda u Crnoj Gori. Takođe, pomogla je delovanje pojedinih nevladinih organizacija koje se bave srpskim narodom u regionu, kakva je „Naša Srbija”. Nova vlada trebalo bi da ovu politiku poboljša i unapredi.