Više bakra za lepši Bor

Bor – Najmanje nevolja u oporavku srpske privrede, nova vlast će svakako imati u Boru. Upravo zbog toga što je u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ od novembra 2008, od kada država kreditnim garancijama pomaže bivšem gigantu, proizvodnja bakra i pratećih plemenitih metala znatno uvećana. Obnovljena je gotovo potpuno amortizovana rudarska mehanizacija, kupovinom više od 60 savremenih kamiona, bagera, bušilica i druge skupocene opreme, pa je u minule tri i po godine otkopano i prerađeno 30 miliona tona rude bakra i otkriveno isto toliko rezervi.

Ovogodišnja proizvodnja veća je za 20 odsto, izgradnja nove najsavremenije topionice bakra i nove fabrike sumporne kiseline teče po planu, obnovljen je borski rudnik barka „Cerovo“, ove godine biće otvoren rudnik zlata „Čoka Marin“, a 2014. i površinski kop novog rudnika bakra „Kriveljski kamen“ sa rezervom od oko sto miliona tona rude. O svemu tome su obavešteni i predstavnici srpske vlade na centralnoj proslavi Dana rudara Srbije, koja je održana u tek obnovljenom hotelu na Borskom jezeru. I kao najznačajnije, saopšteno je da će velika obnova borskog kombinata bakra, tokom 2014, biti krunisana početkom rada nove topionice i godišnjom proizvodnjom od 80.000 tona bakra, dvostruko većom od planirane.

Biće, dakle, i veće koristi od proizvodnje i prerade „crvenog metala“, strateški najisplativije sirovine u Srbiji.

Direktor RTB-a Blagoje Spaskovski, iskusni borski stručnjak kome je pre tri i po godine povereno rukovođenje ovom kompanijom, u izjavi za „Politiku“ kaže da je pomoć države bila presudna. Nakon dva propala tendera, na kojima su potencijalni kupci bili rumunski „Kuprom“ i austrijski „A-tek“, sve je krenulo uzlaznom linijom. I nema razloga da se takav odnos borske kompanije i države ne nastavi, u obostranom interesu. Sve dok planirana obnova ne bude potpuno završena. I dok kompanija ne pronađe prave strateške partnere u svetu, za još brži razvojni korak.

Za državu je danas najvažnije, kaže Spaskovski, to što je borski kombinat već „postao glavni oslonac i pokretač privrednih aktivnosti u Timočkom regionu i najznačajnija karika u metalskom lancu Srbije“. Upravo ta „karika“ sada državnoj kasi donosi nekoliko stotina miliona dolara godišnje. Kompanija sada ispunjava sve obaveze prema snabdevačima naftom i strujom, kao i one prema državi, što je u godinama krize bilo nezamislivo. Samo za struju borski gigant godišnje izdvaja gotovo 30 miliona evra.

Osim radnika, koristi od uspešnog poslovanja borske kompanije imaju i građani Bora. Prosečna mesečna zarada 4.800 zaposlenih je 62.000 dinara. Izvesno ja da će biti i veća jer je cena bakra na svetskoj berzi, već sedam godina, vrlo povoljna (između 7.000 i 10.000 dolara za tonu). U Boru i Majdanpeku ima rezervi rude bakra za narednih 50 godina, procenjuje se i za ceo vek.

Dobrim poslovanjem preostaje i za investicije, tako da će oko 30 miliona dolara biće uloženo u temeljnu obnovu rudničkih flotacija u Velikom Krivelju i Majdanpeku. Svetska banka za obnovu i razvoj već je namenila 43 miliona dolara povoljnog kredita za ekološku sanaciju Bora. Biće izgrađena i topionica šljake, kao i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Donacijama borske kompanije, kao i njenih poslovnih partnera, urađene su fasade mnogih javnih i stambenih zgrada. Bor sada ima i zoološki vrt, akva-park, skajt-poligon, hipodrom, karting-stazu, fontane, više kružnih saobraćajnih tokova, ali i spomen-biste zaslužnim graditeljima i osnivačima borskog rudnika. Temeljno je, nakon što je sedam godina bio zatvoren, obnovljen i hotel „Jezero“, a u toku je i izgradnja savremenog doma za stara lica.

Uz više bakra, i Bor je lepši. A kada, za godinu dana, bude završena i nova savremena topionica, u gradu neće neće biti ni dima ni otrova.

Stojan Todorović