Skupe obmane srpske statistike

Zemlje uporedivog nivoa razvoja običnoimaju slične neto plate. Ukupna srpska proizvodnja (preciznije rečeno BDP) će ove godine biti okotri puta manja od hrvatske. Srpske prosečne neto plate, sa 357 evra, su pak duplo niže od hrvatskih. Zarade u Srbiji i Rumuniji su skoro iste, dok su u Bugarskoj za oko desetinu niže. Ipak, zvanični BDP po stanovniku Srbije je za više od 30 odsto manji od rumunskog, odnosno za 15odsto odbugarskog.

Zaključak koji se nameće je relativno prost i pokušaćemo da ga testiramo. Ili je u ovim susednim zemljama BDP precenjen ili je u Srbiji potcenjen. Kako je teže izvodivo da sve statistike okolnih zemalja greše, a da je samo naša tačna, hajde da proverimo da li je možda naš BDP u stvarnosti veći.

Dobar metod za to je da uporedimo naplatu poreza u posmatranim zemljama. Naime, ako neka zemlja ima veliki udeo poreza (blago umanjenih za subvencije) u BDP-u,to ili znači da ona ima visoko profesionalnu i teško podmitljivu poresku upravu ili da je učešće poreza visoko zato što je BDP (ukupna proizvodnja u zemlji) stvarno veći. Verujem da ćemo se složiti da ovo drugo deluje kao više moguće i potrebno je da proverimo da li zaista naša zemlja ima veći udeo poreza, to jest„bolju naplatu poreza”, nego susedi.

Statistika zaista govori da je to istina, naravno,prividno. Udeo poreza u BDP-u Srbije je 17,5 odsto (skoro istije i u BiH), dok je daleko manjiu Rumuniji (12 odsto), Bugarskoj ili Hrvatskoj (po 14,3 odsto).

Ako procenimo da je uspešnost naplate poreza u Srbiji ista kao u Bugarskoj ili Hrvatskoj (i čak znatno bolja nego u Rumuniji), onda je srpski BDP skoro za četvrtinu veći i iznosiće ove godineoko 5.000 evra po stanovniku. Ovo bi značilo da je udeo javnog duga u BDP tek 42 odsto, deset procentnih poena manje od oficijelnih procena. Dakle, javni dug je u zakonskom okviru.

Srbi su skloni da u raznim anketama međunarodnih institucija potcenjuju svoju zemlju, te se i zbog toga kotiramo često najgore u regionu.Na primer,u analizama Svetskog ekonomskog foruma ili Svetske banke smo i po više od dvadeset mesta bolje kotirani, kada se izuzmu diskretni podaci, to jestprocene „dežurnih eksperata sa terena”. U tim se „studijama” često može pročitati da je korupcija znatno manja u Bugarskoj ili Crnoj Gori nego kod nas, što teško da je slučaj, ali sigurno ne privlači finansijere, to jestinvestitore.

Pravilno obračunat, u ovom slučaju znatno veći BDP, značio bi i veće poverenje investitora, veći priliv kapitala i manje troškove zaduživanja.

Namera ove optimistične pričenije da kaže da je ekonomsko stanje u zemlji ružičasto. Međutim, možda je vreme da se okanemo oprobane priče o Srbiji kao „ubogoj zemlji” kojoj pomoći nema bez naručenih (uvek istih) lekova, koji se svode na „tešku dijetu”. Oni koji propisuju recepte, kao po nepisanom pravilu, punački su.

*Institut za evropske studije, Beograd