Izbegličke smetnje

Ima naznaka da će Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju okončati svoje prisustvo u Hrvatskoj do kraja ove godine. O tome će se raspravljati u Beču sredinom ovog meseca, na zasedanju Stalnog saveta OEBS-a. Mnogobrojnim akterima hrvatskog političkog i društvenog života, zvaničnim i nezvaničnim, centralnim i lokalnim, to bi bila vest koju bi svakako primili s olakšanjem. I to, neki zato što je u Hrvatskoj izborna godina, a neki zbog toga što im je monitoring OEBS-a od samog početka mandata bio kamen oko vrata.

Podsetimo, Misija OEBS-a u Hrvatskoj je od početka 1996. godine imala vrlo širok i čvrst mandat. Krajem prošle godine ocenjeno je da je okončala aktivnosti u oblastima civilnog društva, slobode medija, političkih pitanja i reforme policije. Smanjeno je prisustvo na terenu, a osoblje je redukovano. Tako Misija sada nadgleda i podstiče rešavanje otvorenih pitanja praktično iz dve oblasti: povratak izbeglica i vladavina prava. Znači, pitanja ratnog nasleđa i položaja srpske zajednice u Hrvatskoj. Uzgred, ali ne manje važno, Misija prati i suđenja za ratne zločine, kao svojevrsni konsultant ICTY.

Hrvatska napreduje prema EU i NATO-u. To je dobrodošla činjenica i za susede, uključujući Srbiju. Povećava se broj poglavlja o kojima Zagreb pregovara sa Briselom, u uznapredovaloj fazi puta prema članstvu u Uniji. S posebnom pažnjom očekuje se otvaranje pregovora o poglavlju vladavina prava. Ulazak u NATO se ubrzava. Verovatno u tom kontekstu, pojedini vodeći i uticajni diplomatski centri smatraju da je Misija OEBS-a balast i potrošeni instrument pritiska. Pored toga, OEBS, ili makar njegov veći deo, želi da postojeće resurse sve više usmeri na istok, prema Kavkazu i centralnoj Aziji.

Zvanični Zagreb kao da koristi momenat i, posebno kad je u pitanju povratak izbeglica, vraća se na ocenu, koja se čuje i sa najviših mesta, da je to ekonomsko, a ne političko pitanje. Ovo implicira da prepreka za povratak izbeglica, njihove imovine i realizaciju svih prava, uključujući stečena – više nema. Praktično, da je problem rešen.

Međutim, kada se pogledaju izjave i ocene predstavnika srpske zajednice u Hrvatskoj, izbegličkih udruženja u Srbiji i BiH, ali i običnih ljudi, slika i ocene su drugačije. Lista problema s kojima se suočavaju je samo donekle skraćena. Teška pitanja u koja, između ostaloga, spadaju oduzeta stanarska prava, konvalidacija radnog staža, imovinska prava, hapšenja povratnika, napadi na povratnike – ili se ne rešavaju ili su poboljšanja nedovoljna i taktička. Ove ocene deli i nevladin sektor u Hrvatskoj, ali i najuticajnije svetske organizacije za ljudska prava.

Nerazdvojni deo ove teme, praktično druga strana medalje, jeste položaj srpske zajednice koja je prvi put u Hrvatskoj nacionalna manjina. Zvanične ocene idu i do konstatacije o primerno rešenom manjinskom pitanju. Pre će biti da se tek stupilo na put od zakonskog okvira do njegove primene. Bez simultanog pristupa pitanjima povratka izbeglica i položaja srpske zajednice, dodatno će se dovesti u pitanje i inače niska stopa održivosti povratka izbeglica.

Pitanje povratka će se, ne treba izgubiti iz vida, vratiti široko u javnost kada Haški sud otpočne proces protiv hrvatskih generala optuženih za "zajednički zločinački poduhvat", proterivanje i etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj tokom operacije "Oluja" i nakon nje. Suđenja za ratne zločine u Lici i istočnoj Slavoniji pred hrvatskim sudovima su dobar pokazatelj. To će, istovremeno, otvoriti novo poglavlje razgovora o položaju srpske zajednice u Hrvatskoj. S tim što govoriti o ovome nije pitanje opstruisanja hrvatskog puta i napretka u evropske i evroatlantske integracije, bilo kakvih pretenzija, ili vezivanja za Balkan, kako se najčešće u Zagrebu primaju ovakvi i slični prigovori. Radi se prosto o potrebi da svi akteri ratova na prostoru bivše Jugoslavije učine na prevazilaženju posledica sve ono što je na nivou međunarodnog prava i evropskih standarda, bez "guranja pod tepih" nerešenih pitanja. Istorija nas je naučila da se u suprotnom, pri prvom narednom velikom spremanju, mogu vratiti kao bumerang.

Spoljna politika Srbije ima pravo i obavezu da se interesuje i, u okviru međunarodnih standarda, zalaže za prava Srba u susednim državama. Polazna tačka je dobrosusedstvo i razvoj regionalne saradnje – kao test evrokompatibilnosti. Transparentno i demokratski, dosledno i uporno. Bilateralno i kroz splet međunarodnih organizacija. OEBS je u tome svakako jedna od ključnih organizacija, značajna karika u procesu uspešnog pristupanja regiona zapadnog Balkana Evropskoj uniji.