Francuska veza

Veoma me raduje to što je Predrag Simić u rubrici „Pogledi” („Koridor 11”, „Politika” 27. avgusta 2012) komentarisao nalaze iznete u mom tekstu „Sanjam” objavljenom u istoj rubrici. Srbiji nedostaje javna rasprava, pa bar da ova rubrika „Politike” to nadoknadi. A sadna posao!

Ad 1. Predrag Simić navodi da isplativost (rentabilnost) autoputa zavisi od protoka saobraćaja. To je samo po sebi tačno, ali se ja nisam bavio pitanjem isplativosti, nego ekonomske opravdanosti izgradnje autoputa – naveo sam da je protok od prosečno godišnje 12.000 vozila dnevno prag ekonomske opravdanosti takve investicije. Isplativost i ekonomska opravdanost investicije su dva bitno različita pojma.

Prvi se zasniva na poređenju prihoda i rashoda, a drugi na poređenju koristi i troškova. Ukoliko se putarina ne naplaćuje, nema prihoda, pa je rentabilnost jednaka nuli. To,međutim, ne govori ništa o opravdanosti takvog autoputa – autoputevi u Nemačkoj su nerentabilni, budući da se ne naplaćuje putarina, ali su i te kako opravdani, budući da je gustina saobraćaja veoma visoka. Opravdanost gradnje autoputa se sagledava na osnovu studije opravdanosti koja se zasniva na analizi troškova i koristi (Cost Benefit Analysis) u kojoj se evidentiraju i kvantifikuju svi troškovi koje snosi društvo izgradnjom autoputa i sve koristi (smanjenje broja saobraćajnih nesreća, troškova uništenih i oštećenih vozila, troškova lečenja povređenih itd.) i eventualni troškovi (ekološki, na primer) koji nastaju usled prelaska saobraćaja sa starog puta.

Iskustvo je pokazalo da nije opravdana izgradnja autoputa ukoliko je protok manji od navedenih 12.000 vozila. Štaviše, ova procena važi za autoput na takozvanom lakom terenu (ravnica koja nije močvarna), dok svako pogoršanje terena dovodi do rasta investicionih troškova, pa se ovaj prag podiže. A takvog terena na „Koridoru 11” i te kako ima.

Ad 2. Predrag Simić kaže da „nije teško pretpostaviti da bi dobici od ove saobraćajnice u relativno razvijenoj zapadnoj Srbiji nadmašili troškove njeni izgradnje”. Problem je u tome što o ovakvim stvarima nema šta da se pretpostavlja (teško ili lako), nego se uradi ozbiljna studija opravdanosti, pa se dođe do jednoznačnog zaključka. Da li je takva studija urađena i predočena javnosti? Da li se o njoj vodila javna rasprava?

Da li je proverena njena metodološka ispravnost? Da li su srpske vlasti odluku da se pristupi gradnji „Koridora 11” donele na osnovu nalaza te studije. Odgovori na sva ova pitanja su: NE! Ni danas nije poznat elementarni podatak: koliki su ukupni investicioni troškovi „Koridora 11”. A kako bi se to znalo kada se još uvek ne zna ni njegova trasa, na primer, da li će u Beograd da uđe desnom ili levom obalom Save (još jedan most na Savi)! Red veličine tih troškova je verovatno tri milijarde evra ili 10 odsto domaćeg bruto proizvoda. O tome ne treba da se odlučuje koristeći analizu kao što je „nije teško pretpostaviti”!

Ad 3. Predrag Simić navodi da je „Koridor 11” pitanje srpske „evrointegracije”. Nisam primetio da nam bili ko iz Evrope prebacuje sporost na ovom koridoru. A i što bi, kada nije panevropski. A prebacuje nam se, s pravom, loše poslovno okruženje, ugrožena vladavina prava, sveprisutna korupcija i organizovani kriminal – sve ono što se ne leči izgradnjom autoputa. Nisu potrebne ni milijarde – jedino je potrebna politička volja!

Ad 4. Bivši ambasador u Francuskoj ukazuje na to da postoje „prodavci magle u srpskoj politici” koji će verovatno blokirati izgradnju „Koridora 11”. O tome će, kaže, „drugom prilikom”. A ja ću ovom. Tekst Predraga Simića predstavlja školski primer prodavanja magle. Pogledajte njegove argumente: „vidljivost na geografskoj i ekonomskoj karti Evrope”, „presudni za odnose Srbije sa okruženjem”, „povezivanje srednje Evrope sa Sredozemljem”, „iz vlastitog iskustva znam”... Nijednog broja pri razmatranju investicije koja će državni dug uvećati za 10 odsto BDP-a. Čitaocima ostavljam da odgovore na pitanje: kome će i pošto magla iz njegovog teksta da se proda?

Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu