Od istoka do zapada – čovek je čovek

Venecija, Lido – Sjajan početak! Festivalski čelnik Alberto Barbera i predsednik Bijenala Paolo Barata, sasvim su bili u pravu što su za svečano otvaranje ovogodišnje „Mostre” odabrali novi film slavne Induskinje Mire Nair „Nevoljni fundamentalista” – u originalu „Reluctant Fundamentalist”, izvanredno izvedenu adaptaciju bestselera pakistanskog pisca Mohsina Hamida, romana prevedenog na 25 svetskih jezika. Na ovaj način je već na samom sinoćnom otvaranju 69. Venecijanskog festivala opravdana odluka da se programski primat ove godine da ženama-rediteljima.

Jer, Mira je svojim filmom na najbolji mogući način ukazala na rastuću ulogu ženske kreativnosti u svim sferama kulture i savremenog društva. Na najbolji mogući filmski način, a pri tome poštujući pisca romana po kojem je snimljen „Nevoljni fundamentalista”, ona je savladala aktuelnu temu fundamentalizma – svih vrsta i svake prirode. Sa velikim senzibilitetom, finoćom i izvanrednim osećajem za filmsku naraciju, pokazala je da kao reditelj nije bila „nevoljna” da se uhvati u koštac sa teškom, složenom i sa političkog stanovišta veoma delikatnom temom, ulazeći duboko u globalno etičke i lične moralne razloge svojih filmskih junaka, tih svesnih ili nesvesnih – verskih, političkih, ekonomskih (volstritovskih), pa svakodnevno životnih fundamentalista i sa istočne i sa zapadne hemisfere ove naše čudesne, ali zajedničke planete.

Mira Nair je načinila punokrvni politički triler. Sa svim, ovom žanru, neophodnim elementima, sa velikim komercijalnim potencijalom, a toliko daleko od uobičajenih matrica ovakve vrste filmova sa američkog, holivudskog mejnstrima. Drugim rečima, umesto puke adrenalinske zabave Nair gledaocima svog filma nudi „hranu” i za misli i za srce. To je tako retko, i zato je za još veće poštovanje.

U filmskoj priči o Pakistancu Čandezu, mladiću sjajnog porodičnog porekla (otac je slavni pesnik, sestra glumica), uspešnom prinstonskom diplomcu i korporativnom geniju sa Volstrita, koji se posle 11. septembra ne svojom voljom nađe usred konflikta između sopstvenog američkog sna, talačke krize i zova svoje domovine. Uz izvrsnog pakistanskog glumca Rizu Ahmeda igraju i američke zvezde Kejt Hadson, Kifer Saterlend, Liv Šrajber, Martin Donovan, ali i slavni indijski glumci Šabana Azmi i Om Puri. Scenario zajedno potpisuju Vim Viler, pisac romana Mohsin Hamid i Ami Bogani. Za vizuelno bogatstvo filma zaslužan je direktor fotografije Diklen Kvin, a za nezaboravnu muziku iz filma „Nevoljni fundamentalista” zasluge dele pakistanski tradicionalisti i Piter Gabrijel (originalna pesma). Film Mire Nair sniman je u Njujorku, Lahoreu, Delhiju, Istanbulu i Atlanti, što su joj omogućili producenti – francuski K5, Institut za film iz Dohe (Katar), ali njena sopstvena producentska kuća „Mirabai film”.

Prvi, uvodni festivalski dan 69. Venecije, doneo je pred svetsku publiku i novi dugometražni dokumentarac američkog oskarovca Džonatana Demija, koji je na Lidu pre nekoliko godina boravio sa filmom o Džimiju Karteru. Sada je Demi na veliki ekran doneo sjajnu životnu priču napolitanskog originalnog muzičara, multiinstrumentaliste i vrsnog pevača Enca Avitabilea (saksofonista po konzervatorijumskom obrazovanju), muzičkog nekonformiste, koji se posle plodne američke karijere skrasio u Napulju gde neumorno komponuje i izvodi svoje muzičke vizije.

Kakve veze imaju Enco Avitabile i Džonatan Demi? Veće nego što možete na prvi pogled da zamislite. Pre šest godina dok se vozio preko njujorškog Džordž Vašington mosta, na radiju je čuo Encovu muziku koja ga je opčinila. I tako je ta životna slučajnost postala sudbinska. Demi je u Njujorku pronašao i kupio sve Encove albume, poželeo da ga upozna i sretne, što se i dogodilo prošle godine na filmskom festivalu u Napulju. Ostalo je za filmsku istoriju. Demi je za sedam dana snimio film o muzičkom geniju dok su mu u gostima bili neki od najboljih džezista sveta zahvaljujući producentu Davidu Azoliniju kojem je u pomoć, nanjušivši pravu stvar, odmah „pritrčao” još uvek Berluskonijev RAI.

----------------------------------------------

A Marina ko Marina...

Čelnici Venecijanskog bijenala ne zaboravljaju lako da je Marina Abramović na Đardinima pre nekoliko godina bila najveća zvezda na prestižnoj bijenalnoj likovnoj izložbi te su, kako kažu, veoma polaskani što je ova svetska kraljica performansa, pored čijeg je imena u katalogu napisano Srbija, prihvatila da bude jedna od članica ovogodišnjeg glavnog žirija čiji je predsednik američki reditelj Majkl Men. I pošto je na ovogodišnjem Berlinaleu u februaru svetsku premijeru imao raskošni dokumentarac „Marina Abramović: umetnik je prisutan” Britanca Matjua Akersa i 69. Venecijanski festival se potrudio da publici pokaže svoj adut vezan za Marinino višedecenijsko, originalno i moćno umetničko bivstvovanje. Večeras, u Marininu čast, svetsku premijeru imaće film „Bob Vilsonov život i smrt Marine Abramović”, italijanskog reditelja Žida Kolagrandea, koji je zapravo svedočanstvo nastanka, ali i velikog uspeha mančesterske predstave „Život i smrt Marine Abramović”, u režiji slavnog Roberta Boba Vilsona.