Džip, daska i železara

Kao i većina građana ove zemlje imam mučan osećaj da sam pokraden. Iz državne kase, koja se puni i porezom na moju platu finansirani su nekakvi projekti medijske podrške akcijama ekološkog karaktera, izveštavanju o životnoj sredini, pa čak i za festival Egzit. Niko me nije priupitao može li se koji dinarčić od moje love odvojiti za Egzit, i to me u demokratskom smislu rastužilo. Povrh toga, iz državne kase određene novine dobile su pare za medijsku podršku ekološkim projektima. Ne znam jesu li tu lovu podelile kolege novinari, da jesu ne bi mi bilo žao, ili urednici i vlasnici, menadžment? U svakom slučaju ovo je skandalozno jer pokazuje da smo još uvek opterećeni demokratskom revolucijom od 5. oktobra 2000. godine koja očigledno nije zaslužila naše apsolutno poverenje. Pošto se iza korupcije posle tog značajnog datuma kriju Sloba Milošević, maršal Tito, a možda i Lenjin. Nasuprot tome, iza železare Smederevo, iza naših cementara, „Merime”, „Trajala” i ostalih firmi kriju se Draža Mihailović, Aćif efendija i izvesni Kalajit. A to je je l’ te sasvim druga stvar. O kojoj će raspravljati i vlada. Ne na telefonskoj sednici.

Kada je svojevremeno u Nemačkoj u toaletu vladinog službenog aviona promenjena daska na ve-ce šolji, jer je za tadašnjeg kancelara Helmuta Kola ta daska bila preuska, naime kancelar je malo poteži čovek, pa je kupljena i montirana nova nešto šira koja je koštala 12 maraka, u Nemačkoj je izbio veliki skandal. Ko je odobrio da se kupi nova daska za ve-ce šolju za debelog kancelara, od kojih je to para kupljeno, je li oštećen državni budžet, ima li tu mesta za istragu oko korupcije, jer zaboga zašto bi nemački poreski obveznik morao da izdvaja dodatne pare, jer kancelarova pozadina ne može da stane na postojeću dasku. Formirana je i posebna komisija za dasku, postupak kupovine nove daske povrgnut je reviziji. Javnost je tražila da kancelar pod hitno smrša, bilo je glasova u kojima se tražila i njegova ostavka. Kancelar se nije oglašavao povodom pitanja daske, što je za nemačke medije bio znak njegovog totalnog prezira prema demokratiji. No, šta je jedna daska kontra železari Smederevo? Šta je, pa pitajte Nemce šta misle o prodaji železare Smederevo američkoj kompaniji za siću dolara. I ko se tu od demokrata Srba i demokrata Amerikanaca debelo ugradio.

Dakle, Nemci zbog jedne ve-ce daske formiraju posebnu komisiju, dok je naše ministarstvo odbrane kupilo od 2009. do 2010. godine 70 džipova „landrover”. Bio je, naravno, tender pa je jedna firma ponudila jednu cenu i skoro dobila posao. Onda je neko zaključio da ta firma ne može da dobije taj posao, pa je posao sa džipovima dobila firma „Grand motors” koja je, navodno, ponudila cenu za 4.000 evra po džipu veću od konkurencije, što je za 280.000 evra više nego što je bilo predviđeno. Iz našeg džepa. Da bi se ta nova cena opravdala naknadno su izmenjeni taktičko-tehnički zahtevi za džip. Nešto u visini donjeg praga, oko čega se, prirodno, niko ranije nije setio, ili dosetio. Tako da sada ti „landroveri” verovatno imaju viši prag, pa će biti opasna konkurencija američkim „hamerima” koje dobijamo na poklon kao vojnu pomoć od SAD. Inače, Švarceneger privatno ima sedam „hamvija”, mi smo dobili čak 17. Makedonci su odavno dobili 41 „hamvi”. Svejedno, hvala Vašingtonu.

Dakle, koliko se u Srbiji demokratski kralo? I koliko se još krade? Iz EU je stigao zahtev da se sve sumnjive privatizacije preispitaju, nadam se da će se one koje su izvedene na mafijaški način i poništiti. I taj zahtev EU treba toplo pozdraviti, iako kada se dostigne prag bola u otkrićima, partije i mediji obično počinju da se teše: otkriće skandala predstavlja i šansu za politički sistem. Drugim rečima, visoki ideali srpske demokratije neprestano se narušavaju korumpiranim delovanjem institucija, a u talasu samoočišćenja u javnoj politici, institucije se periodično iznova prilagođavaju idealima. Slaba je to uteha, jer jednostavno rečeno, nisam ni slutio da u ovoj zemlji ima toliko dokazanih i potencijalno dokazivih lopova. Sa i bez demokratskog pedigrea. Da je prošla vlast toliko opljačkala ovaj narod, da su nekadašnje golje od pre 20, ili od pre 12 godina u međuvremenu postali bahati milioneri. Da je u procesu privatizacije pojedincima budzašto prodato ono što su radni ljudi ove zemlje godinama gradili i stvarali. A onda u procesu privatizacije mafijaški izbačeni na ulicu.

Vlast korumpira, a apsolutna vlast korumpira apsolutno, glasi čuvena engleska maksima. Kod nas je u prošlom periodu došlo do zamagljenja granice između onoga što pripada državi, partijama i partijskim liderima, liderčićima, počasnim liderima i simpatizerima, a šta pripada svima drugima. Jer srpska demokratija bila je koordinisana demokratija, temeljena na ličnim vezama, prijateljstvu i burazerskoj privatizaciji najboljih firmi. U Srbiji je korupcija prodrla u svaki sektor društva, korupcija je ovde postala ideologija. A blato će se lepiti sve dok se javno ne spere...