„Zlatna kamera” za jednu damu

Bitolj – Kruna sedam filmski intenzivnih dana 33. Braća Manaki festivala svakako je bila ceremonija dodele nagrada i prijatno iznenađenje kada je za najboljeg snimatelja, u konkurenciji u kojoj su baš kao i u samoj ovoj profesiji dominirali muškarci, proglašena jedna dama. Glavna festivalska nagrada „Zlatna kamera 300”, prema odluci žirija kojim je predsedavao Fred Keleman, a među članovima bio i naš Miladin Čolaković, uručena je njihovoj poljskoj koleginici – Jolanti Dilevskoj za majstorstvo kamere u filmu „U tami” Agnješke Holand.

Članovi žirija obrazlažući svoju odluku između ostalog kažu da je nagrada data za „majstorsko bavljenje bogatom vizuelizacijom, elegantne oscilacije između krupnih planova koji približavaju likovima i otkucajima njihovih srca, između širokih planova prostora koji ih okružuje”. Dodali su i da „seleći se od senke u svetlost, oko kamere Jolante Dilevske otkriva lepotu tame, tamu pod svetlom”.

Za svoj „pronicljiv, neumoran, ali i nežan pogled kroz kameru s kojim nudi slike ljudskog bola, usamljenosti i potrebe za spasenjem u surovom svetu, slike koje se urezuju i u gledaočevu mrežnjaču i u dugo pamćenje”, ruski snimatelj Ališer Hamidhođajev, direktor fotografije u filmu „Da se živi” Vasilija Sigareva, osvojio je „Srebrnu kameru 300”. Zahvaljujući pismom na nagradi Hamidhođajev je istakao i sledeće: „Postoji nekoliko festivala gde možete upoznati kolege i razgovarati svojim jezikom o temama kreativnosti naše profesije. Pronašao sam svoj interes u kreativnosti, jer je to mnogo važnije od novih tehnologija i uređaja. Film nije sport, ali nagrada je veoma važna za mene kao simbol razumevanja od strane mojih kolega”.

Koliko je bitoljski festival, kao jedan od retkih koji neguje i vrednuje stvaralaštvo snimatelja i njihov rad, važan za svetske kinematografere posvedočio je i sjajni Luka Bigaci u svom pismu zahvalnosti za osvojenu „Bronzanu kameru 300” za majstorstvo u filmu „Ovo mora da je to mesto” Paola Sorentina. On je naglasio da smatra festival Braća Manaki veoma dragocenim jer omogućava susrete snimatelja i njihove razgovore o stvaranju sistema za sebe u evropskoj kulturi.

Završnicu festivala uveličao je italijanski majstor Lučano Tovoli kojem je dodeljena „Zlatna kamera 300”, a jedan od najboljih utisaka ostavio je austrijski snimatelj Kristijan Berger, verni saradnik Mihaela Hanekea u filmovima „Benijev video”, „71 fragment hronologije slučaja”, „Skriveno”, „Učiteljica klavira” i „Bela traka”, čija je master klasa bila najposećenija i najsadržajnija. Specijalna gošća festivala bila je i francuska diva Katrin Denev. Uz glavni takmičarski sadržaj bili su ove godine i znatno bogatiji paralelni programi, među kojima i program novih makedonskih filmova. Obeležena je i 65-godišnjica „Vardar filma”, prvi put je festival i otvoren i zatvoren makedonskim dugometražnim filmom.

Paralelnih događanja, promocija knjiga, izložbi, susreta i radionica vezanih za aktivnosti IMAGO- međunarodne asocijacije filmskih snimatelja, bilo je u Bitolju u pravoj meri. Svoju radionicu na temu „Fotografija kao sistem komunikacije”, održao je i naš snimatelj, član žirija i profesor Miladin Čolaković.

Dok su se u festivalskim salama smenjivali filmovi, bitoljskim ulicama stalno su užurbano promicali ljudi odeveni u turske uniforme s početka 20. veka. To su glumci i statisti iz jedne od mnogobrojnih turskih televizijskih serija koje se u Bitolju stalno snimaju. Makedonija ima povoljan, za strance koji snimaju filmove i serijale, i veoma stimulativan poreski sistem. Uz to, Makedonija, iako mala zemlja, u svoj filmski Fond je ove godine izdvojila četiri miliona i sto pedeset hiljada evra (!). Mnogo više nego Srbija.