Neiskorišćeno blago

Pribojska banja – Ni zdravije i izdašnije vode, ni manje upotrebe. Tako kažu za lekovitu toplu vodu Pribojske banje, koja u ovom malom mestu izvire na sve strane, prosto šiklja iz zemljine utrobe pušeći se i blagodet nudeći, a samo dva nevelika predratna kupatila ovde postoje. I godinama se čeka da neko počne da koristi ostale izvore, kakvih je svuda po okolnim livadama. Osam već probijenih bušotina na svega šest hektara. Čekanje, međutim, još uvek traje.

Ovu banju stvarno bije dobar glas. Reumatičnim, sa oboljenjima kičme, onima koje je kakva povreda zadesila, ljudima obolelih perifernih nerava i krvnih sudova ovdašnja voda pomaže. Bije ona iz podzemnih izvora snagom od 300 litara u sekundi, stalnom toplotom od 37 stepeni. Kad su pre tri decenije Slovenci izdali jednu publikaciju o banjsko-klimatskim lečilištima bivše SFRJ ovu banju su, po lekovitosti, tada stavili na prvo mesto. Štaviše, utvrdili su da u Evropi još samo jedna banja, u Francuskoj, ima izdašnost kvalitetne vode poput ove.

Ali, kako to kod nas već biva, vrednosti uglavnom zapostavljamo. U razvoj banje se nikad nije dovoljno ulagalo. Tu je samo jedan stacionar, Centar za rehabilitaciju, koji je u sastavu Zdravstvenog centra Užice, i koji je gotovo uvek pun. Uz nešto malo privatnog smeštaja, koji nije na nekom posebnom nivou, to je sve što od smeštajnih kapaciteta banja nudi. A kad, cele godine, a od proleća do jeseni najviše, navale bolesni sa svih strana da pohode banjsko lečilište, nastaje neopisiva gužva. I svi koriste samo ta dva bazena, davno pravljena, nedavno renovirana. Unutra je, leti na primer, i više od sto osoba u bazenu pet sa pet. Kao sardine.

– Iz godine u godinu povećava se, od 10 do 15 odsto, broj posetilaca, bilo da dolaze preko zavoda za socijalno osiguranje ili komercijalno – kazuje dr Dragan Pjevčević, direktor Centra za rehabilitaciju u Pribojskoj banji. – U leto je i po hiljadu kupača dnevno, sve je zauzeto, višestruko je to više od mogućnosti. Popunjenost centra je stalna, na mesto se čeka i po šest meseci, jedino zimi je nešto manja navala. Cene pansiona kod nas su niske, od 700 do 1.200 dinara, a većina posetilaca je vrlo zadovoljna uspehom lečenja.

Po rečima načelnika Odeljenja za fizikalnu medicinu u ovom centru dr Nenada Galovića, za 32 godine rada u ovoj ustanovi video je mnogo slučajeva kada su ljudi došli sa štakama i štapom, a odavde odlazili krećući se bez njih. On pominje primer Stamenka Jovanovića nastanjenog u Francuskoj, koji je imao probleme sa kičmom, pa je u toj zemlji obišao mnoge lekare, bio lečen u četiri ustanove i posle svega tamo mu je zakazana operacija kičmenog stuba. Nije hteo da ode na operaciju, već je stigao u Pribojsku banju i ovde proveo 17 dana. "Vredelo mu je, oporavio se, pa kad se vratio u Francusku pred tamošnjim lekarima uradio dvadesetak čučnjeva i sklekova, rekavši im: ovako leče naši lekari", kazuje dr Galović. Takvi primeri, dodaje on, učinili su da se svojevremeno, uoči pada Berlinskog zida, i neki Nemci zainteresuju da ulažu u ovu banju, kasnije i drugi stranci, ali ništa od toga nije ostvareno.

Usred banje, pod brdom, već četvrt veka, kao kakav Skadar na Bojani, stoji jedna velika, nedovršena građevina, sva u zidinama. Započet je davno taj novi RH centar, sa 4.000 planiranih kvadrata, ali su još osamdesetih zbog besparice radovi konzervisani. I to stoji tako, iako bi završetkom tog zdanja glavni problem banje – nedovoljna iskorišćenost izvora i manjak smeštajnih kapaciteta – umnogome bio rešen. Šta će biti sa tim objektom, pitali smo Lazara Rvovića, direktora Turističke organizacije opštine Priboj.

– Konačno je, nedavno, rešeno pitanje tog objekta – odgovara Rvović. – Opština je raspisala konkurs da se to zdanje završi i evo izdato je na 99 godina beogradskoj firmi "Spa end velnes", koja se obavezala da će u naredne tri godine završiti započete radove. Napraviće moderan velnes centar, sa bazenima i drugim sadržajima. Na proleće poslovi počinju, reč je o investiciji vrednoj pet miliona evra. Taj poduhvat treba da pokrene banju, a sve je urađeno uz razumevanje crkvenih vlasti Mileševske eparhije, u čijem sastavu je ovdašnji manastir Banja (nekad davno sav uži centar banje, mada crkvena imovina, bio je nacionalizovan, pa se sada to vraća). Sredstva dobijena od prodaje započetog objekta, od 225.000 evra, ustupaju se crkvi koja će taj novac opet uložiti u banju, praviće kraj manastira hotel visoke kategorije.

Ponešto se u poslednje vreme u banji obnavlja, urađena je rasveta, pa i drvene "pečurke", uskoro i fontane, ali je ipak vidljiv utisak o nedovoljnoj brizi. U mestu nema nijednog kontejnera, meštani smeće odlažu u neku burad, kanalizacija je samo delimično urađena, signal mobilne telefonije (063) slab, put preko Kratova valja zakrpiti.

U svemu tome, dok je ovde tople vode u izobilju, mnogi se čudom čude što se otvoreni bazen upravo pravi usred Priboja, na svega koji kilometar od banje. Saznajemo da je država za gradnju bazena dala pare (investicija vredi oko milion evra), ali nije odredila lokaciju, pa, umesto u banji, Pribojci ga prave na ulazu u novi deo grada, kraj Lima. Rade to iako bi u lečilište ulaganja bila manja, iako bi cele godine bazen sa toplom vodom mogao da se koristi budući da je projekat po idejama iz Švajcarske to predvideo, iako se ne bi trošile ni hemikalije, ni drugi dodaci. Prevagnuli su, očito, neki drugi razlozi.